moj je s djecom ok, igra se s njima, pomogne spremiti na spavanje i okupati, ode s nama u šetnju, ali ja sam logistika i za otpremiti se van, pokupiti što kome treba, srediti ih, sve..
on je jednostavno lijen za te neke zaglupljujuće aktivnosti tipa čišćenje, pranje, spremanje, briga hoće li vani imati vode za popiti ili rezervnu pelenu ako se usere manja. rađe on pročita nešto sebi na netu, odigra igricu ili pogleda dokumentarac. ovo mu je gubljenje vremena i ubitačna dosadna rutina, pa je prepusti meni. moj mozak cvjeta dok milijonti put riba školjku, vješa veš i presvlači krevete. i onda kad mu kažem da se osjećam izgubljeno i isprazno, jer trenutno ne radim i većinom sam doma i oko djece, da mi ponestaje mojih uobičajenih tema za razgovor (koje nisu djeca, kuhača i domestos :D) jer nisam u toku s ničim i ne stignem čitati sve i svašta i odlaziti kud želim, frajer kaže da je to samo faza i da će se promijeniti. ali, ne pada mu napamet da peuzme dio kućanski gadosti na sebe pa da ja odlunjam bar 3 sata tjedno sama di želim