ni MM nije "na prvu" prihvatio ideju posvojenja...bio je pomalo zatečen, nije je niti odbio kao mogućnost, ali nije bio baš niti "za".
Naravno, u tome je imala upliv njegova mama koja je valjda bila šokirana time jer kao "kud ćeš tuđu djecu uzimati, pa znaš iz kakvih obitelji oni dolaze". poludila sam, to vam ne moram niti reći.
ali sam ga odvela kod mog prijatelja koji je posvojio kćerku i kada je vidio tu ljubav među njima ali i da dijete (došla ima je kao beba) oponaša svog tatu, da ime njegove pokrete i način držanja - vrlo brzo je prihvatio posvojenje, čak mi se čini da imam veću podršku sada u zivkanju i ostalome nego kada smo bili u mpo vodama.
sad i "draga mama" malo drugačije razmišlja, ali i baš me briga za nju, ja želim biti Mama.