meni ne fali empatičnosti
to je ono što je čudno (i zbunjujuće) u mojoj principijelnosti. a možda je ujedno tako i najbolja. nastojim biti principijelna jer to želim za sebe, ne prosuđujem druge po tome, dapače, što sam principijelnija - više sam empatičnija za tuđe "slabosti". mogu reći da sam kad sam bila mlađa bila manje empatična i više sudila o ljudima na osnovu crno-bijelih odluka, a ujedno i sama bila li-la. jako kontradiktorno. recimo, koliko god se ovdje aktivno zalažem da roditelji ne šalju djecu na vjeronauk, danas (više nego još prije nekoliko godina) mogu shvatiti ako to ne učine. žao mi bude zbog principa
ali ne osuđujem osobu koja ima svoje razloge zašto to ne čini, čak sam uspjela i ovo što zuska još mora uspjeti - izbaciti iz primozga.
poštujem svačiju priču i svačije odluke (to je opet moj fem. princip).
tako da, i jedno i drugo nekako dolazi sa starošću
i to da nema trle-mrle (ono, što da se lažemo) i to da su ljudi često bez hrabrosti i nisu naučeni boriti se.
mama courage prvotno napisa
meni ne fali empatičnosti
