da su sve bake kao što je moja bila meni svit bi bija lipši..... nikad nije prigovarala, nije se ljutila, uvik je sve bilo kroz smij, objašnjenje, davala je savjete, gomile izreka i igrica i pjesmica, znala me stavit u krevet svaki dan u isto vrime bez suza, ona i dida dizali su se po noći, uvik je imala volje, snage, vremena za mene....
da danas moji roditelji i kažu nešto drugačije o njoj i didu ne bi im zamjerila jer ne poznajem ništa loše da su mi učinili....

oni su imali vremena da mi čitaju s tv tekst filma dok ja nisam znala, da satima glume konjiće oko stola a ja jašem na njima, da mi sašije gomile đemperića, rukavica, svega.... da ne viče na mene kad sam utekla iz vrtića i popiškila se ispred vrata di sam nju vidila u prijateljice jer nisam mogla dobavit zvono, mogu satima tu pisat o djetinjstvu....

rođena 30ineke držala me kao bebu onako kako sam ja učila po Bobathu za svoju kćer (raspitajte se malo na čemu se temelji ta metoda), još imam sve benkice i košuljice od MTČ moje koje mi je čuvala u kutijicama umotane u papir, uvik je imala novce za svaki moj rođendan, svaku feštu i svaku potrebu, makar ona nemala za sebe, 90% onog ispravnog i razlučivanja dobra od zla, naučila sam od nje..... kroz njene starinske "mudre izreke" bez puno filozofije....

ona me jedina nije pitala zašto, kada sam se razvela, već rekla dobro si učinila ako ti nije bija dobar, ona koja je doživila 60god manje 7dana braka....

sve to nema veze s godinama, samo s ljudskošću u nekom, moja mama nikad nije imala vremena, radila je i 100 drugih opravdanja za mene, kao i 100 drugih zamjerki za nju kao mamu... al ona je baka, moja, ne moje mame ili njenog muža i u toj ulozi se definitivno proslavila, a ja bi bila zakinuta jako u životu da su moji roditelji me uskratili me za nju u životu nametanjem svojih pravila i vrijednosti.... ispalo je da je ipak bila pozitivnija i pametnija osoba koja me "vodila" kroz život nego moji roditelji....

jedino loše što sam u nje vidila su suze kad sam odlazila iz St jer je znala da se zadnji put vidimo.... i najveća zahvala koju sam joj mogla dati je da moje dite nosi njeno ime...

sve šta sam tila reći: biti bakom se ne uči, ni u knjigama, ni u Rodi, ni starinski, ni moderno, to je samo odraz nečijeg karaktera, sposobnosti da sasluša, razumije, prihvati život oko sebe....

raspisala sam se, al nema je tek 4mj i užasno mi fali... za mene baka je baš ona osoba za "servis" sveg u životu šta su naši roditelji propustili učinit.