Mi smo dobijali svakakve komentare, više dete nego ja (baci to, ti si velika devojčica...) i gomile nekih začuđenih pogleda. Ali bilo je i jako puno pozitivnih.
Sisala je 51 mesec.
I od svega, jedino što mi je smetalo je zgražavanje pedijatrice, i njen pokušaj da me ubedi da prestanem. Pošto je na sve načine pokušala da me ubedi kako za "tim" nema nikakve potrebe, a ja se pozvala na preporuke WHO ona mi je, onako, "u poverenju" rekla da WHO te preporuke piše zbog "zemalja trećeg sveta" i da se to ne odnosi na nas, pa nismo mi toliko zaostali da dojimo decu stariju od godine dana. Zanimljivo je i to da je ta ista pedijatrica full zagovarala dojenje dok je dete bilo mlađe od godinu dana, hvalila čak i jako male dobitke na težini i nikad nije predložila uvođenje adaptiranog iako smo imali poteškoća u početku.

E da, još jednom mi je zasmetalo komentarisanje mog produženog dojenja, desilo se nedavno iako mala ne sisa već više od godinu dana. Neko me je u razgovoru naveo kao "onu što je dojila skoro do škole" pa me još prozvaše da to potvrdim, a cela ta ekipa što je o tome pričala gledala me kao cirkusku nakazu. Ali ti ljudi su mi totalno nebitni i to je samo razlog više da nastavim da ih izbegavam.