Cure, očajna sam već! Moj malac od 3 mjeseca i 10 dana već 16 dana ne sisa po danu kak se spada, a po noći je uglavnom ok, a ponekad i po noći zeza. Više ne znam što bi moglo biti. Zubi izgleda još nisu, ja sam iz prehrane izbacila dosta toga i ne vidim razliku. Dajem mu sab simplex kapi, BioGaia također, ali ništa ne pomaže. Isprobali sve moguće položaje i uvjete za efikasno dojenje, ali ništa. Na kilaži stagnira (nije još počeo padati).

Dan nam izgleda otprilike ovako: ujutro počne sisati kroz san i čim povuče par puta, počne se meškoljiti, micati glavicom, stiskati mi bradavicu zubnim mesom. Onda se i razbudi i više ni neće primiti bradavicu, a kad mu ponudim svoj prst, siše ga Tijekom dana ga moram stalno nositi, jer kmeči i traži jest, a ne može, jer ga očito nešto muči. Vodili ga pedijatru nedavno, koji je utvrdio da je potpuno zdravo dojenče. Ponekad ga uspijem prvo uspavati, pa mu onda dati da siše, ali takav podoj traje vrlo kratko i sav se izvija dok papa. Cure, stvarno sam više izvan sebe, jer smo prošli već kalvariju s dojenjem i zaista mi dođe da mu uvalim flašicu da se i on najede, a i ja odahnem. Izdojiti mogu tek 20 ml, nikad ni nisam mogla više. Bojim se da će mi i produkcija naglo pasti zbog njegovog nesisanja. Dali je tko prošao što slično? Što da radim? Imam doma i dvogodišnju djevojčicu koja strašno pati zbog svega navedenog, nemam vremena ni za nju, a kamoli za pospremiti stan ili za muža (kojeg većinu dana nema, jer radi).

P.S. Jedino što mi pada na pamet je možda taj zrak u crijevima kojeg se naguta dosta (ali ne zbog jakog let downa, nego zbog sisanja u ljutitom stanju), jer sam primjetila da dosta prducka. Do kad djecu muči taj zrak u crijevima? Pitam se ima li sunčanih dana ispred nas da napokon možemo oboje uživati u dojenju i da mogu i ja reći da je to nešto prekrasno, a ne frustrirajuće????

Od početka imamo problema s dojenjem, 2 puta prošli relaktaciju, nakon rodilišta, pa opet nakon 18 dana kad je završio u bolnici. Nikako da krene kak se spada