Dakle, Matej spada u jako otvorenu djecu, npr.kad sjedimo u kafiću, obiđe sve stolove, popriča s ljudima, pogleda im mobitele. Stalno je nasmijan (Bogu hvala) i ljude doživljava u apsolutno ružičastom svjetlu jer nikakva lošeg iskustva s njima nije imao.
No,pitam ja njega neki dan, onako da ga testiram: Što kad bi tebi došao neki barba koga ti ne poznaš s čokoladom kad mame nema i rekao ti da odeš s njim? Bi li pošao? I on meni cijeli veseo - daa! :shock:
E sad, kako djetetu objasniti neke stvari, a ne usaditi mu strah od ljudi? Nisam još ništa počela činiti po tom pitanju jer je Matej uvijek s nekime od nas (no na jesen će, nadam se, u vrtić), a i ne znam što je pametno napraviti i baš zato pitam sve vas kakva su vaša iskustva i što ste činili u sličnim situacijama?