Probali smo sve kombinacije spavanja/dojenja ali jednostavno mi ne odgovara to nocno dojenje u (polu)snu lezeci. Vise mi odgovara ustati, podojiti, bebu podrignuti i vratiti u krevetac. Podrzavam sve varijante ali nama je tako jednostavno najbolje. U toj varijanti beba spava najmirnije (nekad ga promatram veci dio noci i divim se )
Znam da je dojenje puno vise od pukog hranjenja, uostalom i za mene ne samo za bebu jer zaista i na mene djeluje kao terapija i istinski oboje uzivamo u tome ali...moje je skromno iskustvo ako bebi svaki puta kada "nesto treba" dojim vidno ga presopam (podriguje, obilno bljuca, boli ga trbusic...) tako da ipak volim razluciti potrebu za mazenjem pa mazim, potrebu za spavanjem pa uspavam itd...i kad to sve pogodim beba je jako zadovoljna. Danju je to postalo jednostavno ali nocu jos ne kuzim toliko i imam manje snage pa odtud moja dvojba od ranije.
Naravno da se dojenjem zadovoljava i potreba za bliskoscu, ljubavi, paznjom itd. no ne smatram da bi svaku potrebu za bliskoscu, ljubavlju i paznjom trebalo zadovoljavati dojenjem...ako me kuzite
Suma sumarum je da se kod dojenja ocito trebam vise opustiti i dojiti onako "usput". Ne znam sto me spopalo u zadnje vrijeme . Evo od jutros bolje s dojenjem, a ja usput i bila na forumu, procitala novosti...