pitanja i odgovori za nutricioniste

[Neli]

Ignac Kulier kaže da je ta granica 3 godine starosti?!
http://www.coolinarika.com/magazin/c.../#content_info

ovo je još gorije, jer govori da se već oko godine dana starosti mogu gljive uvoditi u prehranu djece
http://www.cuvarkuca.hr/preporuka/gl...cjoj-prehrani/

s druge strane, svi oni koji su pisali o tome već prije na temama na ovom forumu spominjali su upravo to da dječja jetra ne proizvodi enzime nužne za probavu gljiva, no nitko nije explicite rekao koji su to enzimi... tako da i mene, kao i Anemonu, zanima koji su to enzimi i gdje je stvarno ta istina vezano za gljive??
jer iako nemaju neku veliku nutritivnu vrijednost, ne-animalni su izvor vitamina D koji svim klincima dobro dođe sada zimi....

[apricot]

Ignac Kulier kaže da je ta granica 3 godine starosti?!
http://www.coolinarika.com/magazin/c.../#content_info

on kaže od 7 do 12 mjeseci
i sa tom preporukom mi pada u vodu ako je ikada išta dobroga i rekao

što se tiče imena enzima, neki je sa "L"
više puta smo stavljali ovdje.
zaboravila sam jer me to više ne zanima; toliko se pisalo i uvijek iste rasprave.
brate mili, kome se daje, neka da, tko neće - ne mora.
samo me zanima je li gljiva toliko bitna i toliko svakodnevna da se o njoj toliko mora razmišljati.
`ajde da se o kruhu radi, ali gljiva?

i sad idem tražiti po forumu članke koje smo prevodili na licu mjesta i linkove, gdje lijepo piše i koji je enzim i kako djeluje.

[Sirius Black]

samo me zanima je li gljiva toliko bitna i toliko svakodnevna da se o njoj toliko mora razmišljati.
`ajde da se o kruhu radi, ali gljiva?

BAš sam isto htjela pitati ovo o gljivama ionda vidim cijelu raspravu.
Kad dijete od početka dohrane većinu zdrave hrane pljuje i ima izraz gađenja na licu i 4,5 godine se mučimo s jelom, i onda slučajno proba gljivu i oduševi se, e onda su mi gljive bitne.

Imam jedno pitanje za Keti:

Treba li se zabrinuti ako dijete odbija jako puno hrane, i ne jede baš raznoliko, tj. plače nad tanjurom jer joj je odvratno (iako ne kuham baš tak loše), ako dijete ima dobar imunitet (nema alergije, rijetko bolesna), dobro napreduje što se tiče rasta, i zdravo izgleda (nije blijeda, nema podočnjake, savršeni zubi)?
Može li joj faliti neki vitamini ili minerali a da to nije očito nego se može kasnije nekako manifestirati?

[martinaP]

Imam jedno pitanje za Keti:

Treba li se zabrinuti ako dijete odbija jako puno hrane, i ne jede baš raznoliko, tj. plače nad tanjurom jer joj je odvratno (iako ne kuham baš tak loše), ako dijete ima dobar imunitet (nema alergije, rijetko bolesna), dobro napreduje što se tiče rasta, i zdravo izgleda (nije blijeda, nema podočnjake, savršeni zubi)?
Može li joj faliti neki vitamini ili minerali a da to nije očito nego se može kasnije nekako manifestirati?

Nešto slično imam ja sa sinom. On nikada nije htio svježe voće (jede samo jabuku, i eventualno krušku - ako nije mekana i gnjecava). Nije ni probao ništa drugo, čak niti kao beba kad sam mu mogla "podvaliti". Čim bi namirisao voće, okrenuo bi glavu. Ne jede ni sirovo povrće (u vrtiću je doduše 2 puta pojeo salatu - mrkvu i zelenu, ali se nikad nije ponovilo). Kuhano jede apsolutno sve, ne bira.

Krvna slika mu je bila ok (davno, ali ipak). Zdrav je, pedijatar mu je netko kome ide samo na cijepljenje. U životu je bio samo jednom baš bolestan.

Pedijatrica (a ona inače jako cjepidlači za hranu) mi je rekla da ga ne forsiram, da ima djece koja odbijaju neke namirnice, da možda osjećaju po mirisu da im ne odgovaraju. I da nema potrebe da mu dodajem vitamine tipa sirupa i sl.

[Sirius Black]

Nešto slično imam ja sa sinom. On nikada nije htio svježe voće (jede samo jabuku, i eventualno krušku - ako nije mekana i gnjecava). Nije ni probao ništa drugo, čak niti kao beba kad sam mu mogla "podvaliti". Čim bi namirisao voće, okrenuo bi glavu. Ne jede ni sirovo povrće (u vrtiću je doduše 2 puta pojeo salatu - mrkvu i zelenu, ali se nikad nije ponovilo). Kuhano jede apsolutno sve, ne bira.

Krvna slika mu je bila ok (davno, ali ipak). Zdrav je, pedijatar mu je netko kome ide samo na cijepljenje. U životu je bio samo jednom baš bolestan.

Pedijatrica (a ona inače jako cjepidlači za hranu) mi je rekla da ga ne forsiram, da ima djece koja odbijaju neke namirnice, da možda osjećaju po mirisu da im ne odgovaraju. I da nema potrebe da mu dodajem vitamine tipa sirupa i sl.

Idemo istoj pedijatrici i P. je isto imala normalnu krvnu sliku s 4 god. , poslala ju je kad je bila na sistematskom.

Ona jede malo vrsta voća. Samo: jabuku, mandarine, naranče, kupine, trešnje, višnje, jagode. Sve drugo ili neće probati, od mirisa banane joj se povraća, a ostalo kad i proba pljune i traži vode da si ispere usta. Možda je dobro jedino kaj ovo voće koje jede pojede u velikim količinama - jabuku skoro svaki dan; trešnje i višnje kroz ljeto svježe, ostalo jede kompote; po ljeti tamani kupine u enormnim količinama; baka ima jagode penjačice pa si stalno ide ubrati kad dođe. Valjda tak nadoknadi kaj ne jede ostalo voće.

Povrće isto nema šanse da pojede svježe, ne jede aposlutno ništa. Zato sve podvaljujem u juhe i umake, pa pojede svaki dan nešto.

Od kad je bila beba okretala je glavu i od kuhanog povrća, i pljuvala, i plakala. Na kraju smo uspjeli svladati da jede juhu, ali povrće zgnječim pa pojede ono kaj slučajno zagrabi, jer jede samo tekućinu. Od umaka pojede onoliko koliko se primi za tjesteninu ili njoke.

Tak da mi se čini da je od ukupnog povrća to stvarno jako malo. Ne jede ni mahunarke, aposlutno nikakve, osim ako uspijem u umak podvaliti malo mahuna.