...Ili će ti se dogoditi kao meni, da se cijelu noć šaltam od kreveta do kreveta...Originally Posted by Lili75
Meni je nekako bilo žao da seka kao malena spava s nama, a on jadničak u svojoj sobi pa smo ih tek ljetos iselili iz svoje sobe.
Zanimljivo, seka još i hoće zaspati sama i odspava lijepo komad noći da me ne budi ali s njim nikako na zelenu granu.
Nisam mu to (naravno) nikada spomenula ali ja se sjećam da sam čak i u srednjoj školi znala zvati mamu da dođe kod mene jer me bilo strah zvukova iz mraka.
Čak i sada mi se zna dogoditi (u rijetkim trenutcima kada klinci zaspu sami u svojoj sobi) da odem spavati u spavaću dok MM ostane u dnevnoj gledati TV i nikako ne mogu zaspati sama.
Baš jučer sam tražila uputnicu za psihologa (sinu, ne sebi) da vidim što će reći.
Moja sestra ima isti "problem" sa svojim klincem koji je 3. razred, bila je kod psihologinje koja je rekla neka ga za prospavanu noć nagrađuje plusićima, svaki plusić jedna kuna pa nek si on štedi za nešto što želi kupiti.
Ja sam i to evo isprobala, šljakalo je dva dana (ali vjerojatno jer je bio preumoran pa se nije budio). Treći dan me zvao, ja sam ga poticala nek pokuša zaraditi te kune pa si može nešto kupiti a on će - Mama, tebi je izgleda više stalo do toga da ja skupljam novčiće nego do mene.
Baš me zanima hoće li imati učinka posjet psihologu.
 |
|||
Reply With Quote