 |
|||
Smiješne situacije s poroda
Drage mame i forumašice,iako još uvijek nemam osobnog iskustva čula sam mnoge humoristične anegdote s poroda koje su me znale nasmijati do suza.U tim najvažniim trenucima rađanja novog života osim strepnje,sreće i nevjerojatne boli mnogi se prisjećaju i situacija koje su izmamile velike osmjehe i godinama se prepričavale kao anegdote.
Pa evo ako ima tko voljan podijeliti tako nešto ovdje s nama
Baš ti je dobra ideja, evo djelića priče s mog drugog poroda
"Iako me bilo jako strah kako ću u autu gdje me nije nitko mogao držati odozada i ispravljati, vožnja nije bila uopće tako gadna kako sam mislila da bude. Klečala sam okrenuta obrnuto od smjera vožnje, u trudu sam se držala za onu ručku pokraj prozora. Između trudova sam čula kako se Miro zafrkava da smo izabrali veselu noć za vožnju do rodilišta, ljudi slave Martinje i drotova na cesti ko u priči, neće nas valjda zaustavit, ali nisu. Kad smo parkirali parstometara ispod ulaza na hitnu na Duhu, pitali su me hoću li moći prohodat do tamo? Ma, hoću nema frke, ali čim sam to rekla, opa, trud, vješanje po Felix.
Ajmo dalje, prođem deset metara, opet trud i pljus, osjetim kako mi se plodna voda cijedi niz noge, ode vodenjak ili barem dio, jipiiiiiiiiiiiiiiiiii! :D
Opet hodamo dalje, aaaaaaaaaaaaaaa, riga mi se! Naslonim se na zidić nečijeg dvorišta i rigam pokraj kante za smeće naslonjena jednom rukom na zid i mogu samo zamislit kakav sam prizor bila za prolaznike. Javna sablazan! Zgledala sam ko trudnica koja se za Martinje napila ko krme, sva se ispišala po hlačama i još riga ljudima po dvorištu
Ne znam što su Felix i Miro radili u tom trenutku, da sam ja bila na njihovom mjestu ja bi stala na drugu stranu ulice s facom: Ko, mi? Ne, mi nismo s njom, nemamo pojma tko je ta pijanica!
Ali najbolje od svega je što smo i nakon riganja i nakon vodenjaka Felix i ja bile presretne i entuzijastično objašnjavale Mireku kak je to super: riganje jer se tijelo čisti, a vodenjak mi neće u rađaoni prokidati !
On je klimao glavom i vjerojatno mislio da nismo baš normalne"
Kome se da čitat jer ima još komičnih dijelova, cijela priča, pooodugačka, je ovdje
http://www.roda.hr/forum/viewtopic.p...484119167eec8c
drago mi je da sam naletila na ovu temu....meni su oba poroda imala puno mojih smješnih izjava tako da su se babice valjale od smijeha...ali meni nije bilo baš smiješno
izvojila bi ono što mi je još friško u sjećanju
između dva tiskanja sam čopila svoju gin za ruku i pitala je:"mogu..li..se..posli..ovoga..podvezati..pa ..odvezati...aaaa", ona se nasmijala a babica(iz Tomislavgrada)me pitala "a jeli, a šta ti se muž ne bi podvezao?", a ja sam joj odgovorila "jer ..je ..iz ..Imotskoga"......(kao ono veliki muškarčina)...ove su se odvalile od smijeha... :D :D :D
ajme cure super su vam priče
a ovo s Imotskim tek
Izlazim ja iz famozne "sobe za klistir" (soba+wc+tuš) a u tom trenutku MM na hodniku, ja idem u salu, a on da obuče famozno zeleno odelo pa da mi se pridruži. I dobaci mi preko pola hodnika: Ljubavi, jel izašao i sendvič iz osnovne???
Slikao je sa zakašnjenjem jer je još kod kuće, od frke, naopako stavio baterije u fotoaparat.
Kad je sve bilo gotovo, ja ležim na stolu i ćaskamo MM i ja, on kaže kako je baš bilo napeto, da mu je drago što je bio tu i da niko tako nešto ne bi trebao da prolazi sam. I onda dodaje legendarnu rečenicu: Ako Nađin muž ne bude hteo da ide sa njom na porođaj, ja ću!!!
Ja rikavam od smeha i pitam zar misli da bih ja volela da je moj tata išao sa mnom. Majke mi, lepo sam videla kao u crtanom filmu da mu se pali lampica iznad glave ja-sam-tata :shock:
Joj ja dok sam tiskala prvi "probni" put... meni babica vice "Ajde ajde pisaj, kakaj, pisaj, kakaj" Naravno, da bi mi bolje docarala kako tiskati, a ja se napela iz petnih zila i ciiiiijeeeeelu ju ispisala! Mislim da se u zivotu nisam tako popisala ko onda
Jadna zena, mislim da je do koze bila mokra
:D :D :D
kod izgona.....
babica urla kakaj,kakaj,kakaj....
a još jedna babica, 2 specijalizantice, doktorica Marton-mlađa služba i doktor Bauman-starija služba, te još jedna teta navijaju....
da mi je bilo to gledati sa strane...
idemo roditi na sv. Duh, trudovi na 4 minute (rodit cu sat vremena nakon toga), idemo liftom u rađaonu i lift nam se zaglavi između dva kata.
dva slona stajala na istoj strani i lift se zaglavio, kad je MM presao na drugu stranu, lift krenuo
danas mi je to smijesno, a tad bas i nije bilo
stvarno
Bejb, plačem od smijeha
Suze su me oblile, i za malo se nisam ugušila čajem. Višnja, onaj sendvič me proganja
Prvi porod:
Ja u rađaoni, MM u hodniku. Gužva. Nakon par sati kaže babica to je to, za par minuta bit češ mama. Zamolim je da mi pusti MM unutra, ali kaže da nema sterilnih odijela. Reko baš super, ima on svoje.
I tako ode ona po njegai kaže mu skinite sve sa sebe i obucite sterilno odijelo. On pita jel sve? A ona kaže da i odjuri dalje. Čovjek se obuče i izađe pred žene u predrađaoni i babice u gačama i prozirnoj kuti. Popadale su na pod od smijeha. Veli on babici pa rekla si sve...
(manje smiješno je to što sam ja rodila tek 3,5 sata kasnije.....)
Drugi porod:
U 3 ujutro me probudi bol i u narednih 20 minuta ustanovim da su trudovi i to na 3 min. Brzo se dižemo iz kreveta, sina u piđamici trpamo u auto i jurimo kod mojih. Tamo shvaćam da je pitanje hoćemo li stić. Krećemo iz Gorice na Duh i na svakom semaforu nas lovi crveno. Kraj nas neki klinac u autu i misli da se mi s njim utrkujemo. Kad god stanemo na semaforu on se nalukava i turira.... riknuli smo od smijeha i još me MM nagovaro da izađem van i pokažem mu trbuh. Rodila sam 15 min nakon ulaska u bolnicu, a babica je vikala čekaj da obučem rukavice....
Moj porod je bio predugacak i dosta tezak, induciran, poceo je u nedelju ujutro i zavrsio se u ponedeljak u 19:54.... MM je bio sa mnom stalno, izvan bolnickih pravila ostavili su ga tu noc da bude kraj mene, cak su mu i krevet dali. I tako ja u toku noci odradjujem nesnosne trudove, MM spava, dolazi med. sestra da vidi kaoko napredujem, u sobi je polumrak.Samo odjednom cujem mog ludog muza : " Da li si ti stvarna ili si od kartona" obraca se njoj naravno ma engleskom. A zena zbunjeno u mene pogleda, ja uopste ne znam kao se tog momenta nisam porodila od smeha : On inace ima obicaj da prica u snu ali ovo je bila cista koma, ne trebam reci da se ta sestra vise nije pojavila
Mrki
Znate sta ja cu se poroditi od smeha
Joj, suze mi cure
aaaaaa, umiremOriginally Posted by kole
Moj drugi porord, mi na lijepe trudove svakih 4 minute, na semaforu crveno, moja mama sa nama, novembar mjesec ali ja umirem od vrućine. Kaže MM: Skini potkošulju! Ja skidam a dva tipa od 40 godina u autu gledaju zapanjeno, u moj stvarno atraktivan grudni koš. Kad se upalilo zeleno, ostali su na semaforu!
Priča druga iz rata:
u nekoj ratnoj bolnici, moj drug leži ranjen u bolovima i mukama, dolje se porađa žena, kod nje doktor ortoped, i čitavo noć se dere: Ubijte me doktore, ubijte me molim vas! I tako 5 sati. Nekad pred zoru diže se jedan vojnik bez noge, sav u bunilu, te počinje da viče: Doktore, daj molim te, ubijte je , niko oka nije sklopio čitavu noć! Nravno da je nisu ubili, a jadna žena je rodila sina od 5 kg i više(nisu imali vagu, odokativna metoda) kojeg su su to jutro pokazivali svim pacijentima(ortopedu je to bila prva beba u životu)
Drugi porod:
- trudovi me piče svake 4 minute, i kako prodisavam trud zatvorenih očiju mali viče:" buzo mama, idi kakat!"
- dođe moj tata da čuva malog dok mi budemo u rodilištu, trudovi žešći, a on ispali: "šta te to baš boli ili ti je kao samo malo slabo?"
Sta si odgovorila??
A ništa, pogled je bio dovoljan...
preeeeeedobro
Cure zakon ste!!!
Ja nemam baš neke dogodovštine takve vrste s poroda
Pri prvom porodu, dok još nisam otišla u bolnicu, zamolim muža da nazove u bolnicu i pita kad bi bilo najbolje da krenemo tamo s obzirom na razmak između trudova.
Nazove on i kaže "Dobro večer, znate, moja žena rađa. Kada bi bilo najbolje da krenemo? (naravno, sav u panici, ipak sam prvorotka a i on po prirodi paničar do bola). Pita njega sestra: Jel pratite trudove, koliki je razmak između svakog? Na to će on: Paaa, ne znam, nismo bili na tom predavanju na tečaju, imali smo nešto baš u tom terminu.
Pošto je sve stavio na interfon, ja nisam mogla vjerovati što čujem svojim ušima.
Dalje, bebica se već rodila i dogovor je bio da će mm prerezati pupčanu vrpcu. Znam da je inače osjetljiv na krv jer kad ide istu vaditi iz vene mora malo prileći u laboratoriju-skoro pa uvijek, ali rekao je da će mu ovo biti pis of kejk, jer ipak, to mu je dijete. I tako, došlo vrijeme i za to, sestra mu da škare(znate one kirurške, kratkog cvika). On sav zelen, raširi nožice istih i cvik, a ono krv mu pošprica po ruci. Umalo nije u nesvjest pao. Zato je na drugom porodu rekao da tu čast prepušta mami.
Još jedna dogodovština, ali moje prijateljice. Došla u bolnicu pet do dvanaest, samo što ne rodi. Popela se na stol, diže noge u stremen, kad ono, ispada šaraf iz jednog i on pada na pod. Ona se sva prepala, al smješno jo do bola. Kaže sestri šta će sad? Ova ne zna šta bi, beba već kreće van pa joj lijepo kaže da nabaci nogu preko njenog ramena(nije joj mogla jedna biti u stremenu a druga visiti dolje). Zamislite samo tu sliku.
porodjaj se upravo završio, rade mi reviziju zbog zaostale posteljice. nakon buđenja iz anestezije trabunjam kako doktoru trebam dati poklon za dobro obavljen posao - ni manje ni više nego - sardine u konzervi :shock: iiiiihihihihihiiiiiiii
Mi smo se malo duze poradjali od cetvrtka ujutro do subote ujutro.
U subotu oko 11h nakon carskog MM (koji je prvu noc ipak spavao kod kuce, barem delom) ispali "Idem kuci da spavam, ja ne mogu vise!"
Cuj on ne moze vise
Kad sam ga probudila jer je pukao vodenjak onako bunovan rekao je: "Nemoguce! Zezas."
Za drugi porod bio je savrsen.
Scena nekako ovakva: suprug od 4h ujutro cupka oko bolnice, malo zove radjaonu, malo mene na mob. Oko 8h su mene vec hvatali grdi trudovi, nisam bas nesto bila u stanju uljudno komunicirati a muz mene i dalje zove na mob. Zove on glavnu sestru i kaze zena mi se ne javlja na telefon, zabrinut sam za nju. Kaze sestra, ima vam zena posla a da ste s njom u radjaoni znali bi da se nemorate brinuti za nju
moja edina rečenica na koju mi se skoro cjelo osoblje nasmijalo:
obavili smo sve preglede koji su trebali,zove me sestra i kaže ajde idemo na čiščenje....
sad si ja mislim ajme meni još i to..viče mm iz čekaone pazi ljube šta ti rede.....
naprevi mi klistir i počne polako pričati:a sada dušo polako.....prekinem ja nju na pola i kažem:
znam uzmem ritobris i bris na wc ispraznit izbacit svoj današnji dobar jelovnik......
a ona me onako :shock: pogleda i pukne se smijati...taman kad je rekla da tako misli ja sam več sve obavila.....makar sam se na wc vračala svega 10puta..nakon čeka me je dr pitao :bože ženo koliko ste vi jeli..i dali ste gotovi.....
a meni je u tom trenutku bilo:zemljo otvori se i progutaj me....
Drugi porod, otvorena 10 cm, glavica skoro na izlazu, gtrudovi non-stop, ali odluče mi dati klistir "just in case"...
I ja na stolu, noge u onim držačima, sestra obavi svoj dio posla, stisne me trud i sve izađe van po sestri.....po njenoj kuti, nogama, ma uglavnom- po svemu
Iza toga ja odoh do wc-a i dok sam ja izašla izlazi i sestra iz susjedne kabine , a sve smrdi po cigaretama- žena si je morala ići zapaliti da malo dođe sebi od šoka...
A ja sam primala tuđu infuziju!
Došla anesteziologica i pitala (u predrađaoni) tko je za carski, ja odmah ko iz topa da vjerojatno ja (što je jedan dr uzgred prije spominjao, ako gel za otvaranje neće dati učinka). Još mi je bilo čudno kako to dolazi pitati nakon sat dva od primanja gela. I dobijem ja cijelu bocu, super mi je pasalo, fino me i rashladilo, kad su shvatili nakon nekog vremena da je žena do mene u boksu trebala na carski i da je ta boca bila namijenja njoj. A ja na kraju završila s dosadnim vaginalnim porodom
:
Kako MM i ja nismo završili trudnički tečaj i nismo imali potvrdu, da bi ušao u rađaonu, MM se "snašao" i rekao sestri da im je kolega (moš' mislit). Pustili ga unutra na tu foru. Elem... zakuhalo se poprilično, mali nije izlazio, bojali su se rupture (VBAC), doktor od kojih 120 kg mi je nalegao na trbuh. Ne bi to bilo ništa neobično, već "uobičajeni" tretman u RH rodilištima, da se MM nije nalaktio s druge strane :shock: , a ja tiskam i derem se: "Pa šta ti radiššššš budaloooooooo???!!!!", jadničak se valjda toliko ufurao u muljažu o svojoj medicinskoj struci
emira, ovo je za umrijet od smijeha!
jao, ne mogu se prestati smijati....
Sat vremena posle poroda dolazi moj trogodisnji S. odusevlejno prilazo seki a mene nece ni da pogleda u jednom momentu izjavljuje nesto tipa "mama prljava si", ja sam jos uvek bila u spavacici u kojoj sam rodila. Naravno sutradan kad su dosli po nas S. je sa vrata pitao "mama jesi se kupala" posto je dobio potvrdan odgovor dosao je da me poljubi
Ovo je super tema, i ne mogu vjerovati da u svoja 3 poroda nemam ništa smiješno za ispričati.
Doduše MM stalno prepričava kako je, nakon što se rodila Ira, babica njega otjerala u drugu prostoriju dok su me šivali i on se tamo naslonio na veliku škrinju za zamrzavanje. Nakon par minuta dolazi babica, ljubazno ga zamoli da se pomakne, otvori škrinju punu posteljica i u nju ubaci još jednu. Ako mu tada nije pozlilo neće nikad.
A sjetila sam se da je bilo super kada sam rodila Vitu, izletio je kao čep od boce šampanjca i skupa sa njim plodna voda koja je od glave do pet zalila dr. koja ga je lovila.
vriiiiiiiiiiiiiiiist
baš sam se lijepo nasmijala prije spavanja
ja sam sad kavu ispljunula po cijelom ekranu kako sam prasnula u smijeh, katastrofa, ima predobrih stvari, narocito sestra od kartona i frizer s posteljicama
mozes misliti kako je meni bilo
ja sam sad kavu ispljunula po cijelom ekranu kako sam prasnula u smijeh, katastrofa, ima predobrih stvari, narocito sestra od kartona i frizer s posteljicama
meni je mm bio presmješan sad na zadnjem porudu...
krenuli trudovi za izgon i kažemu mu da zove babicu, a on će: tko, što, koga zove, koga da izgoni... ?? taman je došla babica, veli mm da me primi za glavu a njegovi komentari: Isuse Bože M. ide van, Isuse Bože, Isuse Bože i dahće mi iznad glave
a da ne kažem da od 7 slika koje je ispucao na dvije se vidi nešto, a na jednoj djelomično.. tak da opet nemam slike s poroda
Nakon 10 sati trudova i nikakvog otvaranja...došao je napokon taj trenutak...tiskanje...stiže doktor i pokušava mi objasniti kako tiskati...gospođo jeste vi ikad srali na livadi? Doslovno tim rječnikom Ja sva zbinjena ne doktore nisam imala tu priliku...kaže on šteta jer bi vam to baš pomoglo...ajde se zamislite da serete na livadi i desnom rukom se prodržavate za granu koja je poviše vas i čupajte je...čudno ali u svoj onoj boli uspila sam to vizualizirat...i za nevirovat pomoglo je...joooj ja sam čak i livadu zamislila
Posting Permissions
Reply With Quote