17 mu je mjeseci i meni je stvarno dosta tog beskrajnog, cjelonoćnog nacicavanja. U dobi od godine dana je jeo dvaput tokom noći i to je bilo ok al ovo me ubija više. Cijelu noć ležim na istom boku, on pojede, okrene se, čim se ja ispružim na leđa več on traži ponovno, doslovno se ne smijem pomaknut na krevetu. Još sam k tome sad bolesna, temperatura me pere cijelu noć, iscrpljena sam, treba mi odmor a on nema milosti. Povremeno, pred jutro, kad više ne mogu izdržat bol u kralježnici, kažem mu da cika spava, da nema, mazim ga, on se ljuti, plače...ponekad i zaspi nakon pola sata a ponekad ga jednostavno više ne mogu slušat pa popustim. Noćas sam poželjela otić u kuhinju i namazat bradavice nečim fuj iako sam jako protiv toga al tolko sam bila očajna. Kako da ga odviknem od tog nacicavanja? Koliko je dosljednost tu bitna? Nemam ja ništa protiv da on pojede i spava al djetetu od skoro godinu i pol sigurno ne treba cica u ustima cijelu noć!