Ja se ovde kao maratonka u dojenju slažem sa Aleks.
Stvar je u tome da mama stvarno čvrsto reši. I dete će to (uz proteste i plač) nekako prihvatiti. Ali kad rešite nema popuštanja.

E sad, meni je prekipelo oko drugog rođendana, a vidim tako i Aleks. Mislim da tu i starost deteta ima ulogu, jer sam ja mojoj objasnila i bila sam sigurna da me je shvatila da po noći neće dobiti sisu. A objašnjavala sam joj preko dana, polako i u miru. Noću nema objašnjavanja.
E sad, kako bi to funkcionisalo kod bebe od 17 meseci, ne znam.
Ja sam sa mojom unapred dogovorila obrazac ponašanja za noć. Rekla sam joj da ću je, kad se probudi, grliti i ljuljuškati, i to sam i radila, u mraku, ne palieći svetlo, ne ustajući. Na sve sam je unapred pripremila.
Nisam imala opciju da odem u drugu sobu jer je muž spavao ko top, a isto nije mogao da je smiri.