U zadnje vrijeme me leđa užasno bole, valjda je sve to skupa popustilo nakon četiri trudnoće i konstantnog dvanaestogodišnjeg nosanja djece..pa mi je sve to skupa zbog bolova malo teže izvedivo. Noćas sam je par minuta pustila da plače i krevetu i na kraju je ipak zaspala. A valjda ćemo preživiti i ovo. Jedino dobro u čitavoj ovoj priči je to da ona cicu uopće ne traži. pa se thešim da joj možda i nije traumatično (uvijek imam taj strah da je uskraćujem za nešto veliko). zapravo, još niti jednom se nije dogodilo, otkad sam joj i dnevno izbacivala, pa tako i sad, da ona plače za cicom. Pa mi to dosta znači. I njoj raste dosta zubi, ona ima gore jedinice i dvice, a dolje samo jedinice, pa puno toga sad izbija odjednom, sigurno je i zbog toga nervoznija