Seni, u pravu si, to je tako. Oni osjete kad je mama nesigurna i to stvara dodatnu nesigurnost kod njih. Ustvari, nisam bila nesigurna uopće, bila sam živčana ko pas. A dojila sam je jer sam smatrala da joj treba još.

Što se ovih drugih stvari tiče, ipak imam objašnjenje malo logičnije..ona se čitavu noć nacicavala pa ujutro nije htjela jesti. Pa ni kad bi joj odgađala taj doručak ,nikad nije bila dovoljno gladna. Da ne pričam o vremenu dok se dojila preko dana. Ona je uvijek bila u stanju polusitosti-želudac pun zbog dojenja a nije do kraja sita jer moje mlijeko njoj ne može sa godinu dana biti dovoljno. Pa uvijek to natezanje oko jela. sad je priča skroz drugačija.

A spavanje..njima je cica sigurnost i stalno bi spavali s cicom u ustima. A tako se ne mogu naspavati. Pa im to stvara nervozu. Pa onda opet cicu, pa nervoza, vrćenje, cica..i od spavanja nema ništa. Ja sam se, majke mi, preporodila. Još nije prespavala baš čitavu noć ali ovo je milina, ona se malo provrti, vidi jesam li kraj njei zaspe.