hvala zuska
danas je već malo bolje, polako cicke mekšaju, ali je to još uvijek dovoljno tvrdo da ne mogu spavati na boku niti priljubiti ruke tijelu nekako sam očekivala da će to sa bromergonom ići brže. no dobro- a sad ono važnije, moj mišić skoro i ne pita ciku, 1x dnevno , tek tako-reda radi, kao da već očekuje da ću u reći da su cike bolesne i mlijeko fuj, jedva i sasluša odgovor do kraja po noći se 2-3 puta promeškolji, kažem mu "mama je tu" i sve ok. čim se probudi pita jesti, čitav dan je gladan kao vuk, jučer je 1x u životu pojeo jogurt...najgore mi je što ga ne mogu čvrsto zagrliti i nositi jer me grudi još puno bole. preispitujem se jesam li mogla ukinuti samo noćno, ostaviti dnevno nacicavanje, ali razum govori ne, ne mogu zamisliti još 1-1,5 godinu dojenja, prenaporno mi je to sve bilo, a i vidim da je on bez problema sve prihvatio, jubav majčina