 |
|||
Moj zadnji plan putovanja je ukljucivao svakodnevno min 350 do max 850 km dnevno. I sve je bilo na kraju tocno po planu... Ali svejedno ne bih nikad od zivota si napravila vojni raspored, u svakodnevnom zivotu volim improvizaciju i spontanost. I moj omiljeni moto je - odgodi za sutra sto ne moras danas, mozda na kraju uopce ni nece trebati
Upravo o ovome sam i ja govorila.sillyme prvotno napisa
Kad u života nestane spontanosti i SVE treba biti po unaprijed dogovorenom planu, meni je to too much i po mom mišljenju tu se radi o strahu od gubitka kontrole.
Ako ta ista osoba može isto tako otići i na put bez planiranja svake sitnice i detalja nego onako načelno koje znamenitosti bi voljela obići, to je već nešto drugo. Al mislim da je vrlo, vrlo mala vjerojatnost da bi osoba s tako detaljnim "vojnim" rasporedom svih aktivnosti (bila ona na putu ili u svakodnevnom životu) mogla otići na takav put i bit opuštena a da unaprijed nije isplanirala svaki detalj
ne pričam o Christini nego općenito jer poznajem jednu takvu osobu in real life. Nema šanse, ona nije svoja dok sve nije u planu do u najmanji detalj.
mogu se složiti, lili, ali ne spominje se ni spontanost ili ležernost baš uvijek u pozitivnom kontekstu. nekome možda manjka spontanosti, ali bome netko zna biti i preneposredan, da tako kažem, za tuđi ukus.
ali uvijek se nađe da nečija mjera nekome paše, pa se tako i grupiramo, valjda. ti bi samnom umrla od dosade
"da, da, vi ste spontani, a ja moram biti fleksibilna"mogu se složiti, lili, ali ne spominje se ni spontanost ili ležernost baš uvijek u pozitivnom kontekstu. nekome možda manjka spontanosti, ali bome netko zna biti i preneposredan, da tako kažem, za tuđi ukus.
ali uvijek se nađe da nečija mjera nekome paše, pa se tako i grupiramo, valjda. ti bi samnom umrla od dosade
uzrečica moje mame, penzionerke. kad ne stignemo skuhati pa joj pošaljem j na ručak, bez najave. pojavi se u podne, da ga je mama poslala na ručak. a ja ju u međuvremenu zaboravila nazvati, računam, šta, ionako je doma, pa valjda će mu nešto dati za jesti, ako ništa drugo, neku paštu sa šalšom nabrzinu. neš ti
Moram dodati, da me se ne shvati krivo, da ja itekako znam planirati i držati se plana, kad treba. Službeni put isplaniram u detalje, sve dokumente, sve karte, sva vremena.
Ali, kad nema pritiska, tada uživam da nije sve planirano. Život me naučio, na jako težak način, da se može planirati koliko hoćeš, ali da se ne ostvaruje uvijek.
zamišljam scenu"da, da, vi ste spontani, a ja moram biti fleksibilna"
uzrečica moje mame, penzionerke. kad ne stignemo skuhati pa joj pošaljem j na ručak, bez najave. pojavi se u podne, da ga je mama poslala na ručak. a ja ju u međuvremenu zaboravila nazvati, računam, šta, ionako je doma, pa valjda će mu nešto dati za jesti, ako ništa drugo, neku paštu sa šalšom nabrzinu. neš ti
"da, da, vi ste spontani, a ja moram biti fleksibilna"
uzrečica moje mame, penzionerke. kad ne stignemo skuhati pa joj pošaljem j na ručak, bez najave. pojavi se u podne, da ga je mama poslala na ručak. a ja ju u međuvremenu zaboravila nazvati, računam, šta, ionako je doma, pa valjda će mu nešto dati za jesti, ako ništa drugo, neku paštu sa šalšom nabrzinu. neš ti
Ja mislim da sam shvatila za koje stvari mi treba organizacija, a koje mogu pustiti da se događaju same. Neki dan mali nije zaspao popodne, dodjem doma oko 16.30, on nemoguć, muž na putu. Spakiram ga uz fizičku borbu da ga obučem, kako smo izašli iz stana - on drugo dijete, sjeda u auto i pjevuši si, vozimo izvan grada - mrak, mislim zaspat će 100%, nije zaspao, priča si nešto, nego zaspe na povratku oko 19.30 h, što nije baš opet bilo optimalno, al što ćeš.
Putovanja volim organizirati da iskoristim optimalno svoje vrijeme. Imam premalo slobodnog vremena. A usput se i tako događa svašta da moraš spontano rješavati situacije. Evo baš za Provansu, što Jurana pita, zatvorili su neku cestu kojom sam htjela da idemo da izbjegnemo tunel od 45 € i morali smo kroz tunel. Ali smo s druge strane prespavali u nekom no-name selu u blizini kojeg je ispao genijalan gradić u kojem je bio genijalan festival gdje smo dobili karte u trećem redu jer je netko prije nas otkazao.
Bome, tu igra ulogu ne samo kakav je tko čovjek, nego i u kakvim se okolnostima zatekne. Ja sam se udala s 37 godina i do tada mi je spontanost bila svakodnevica, kako bi rekla moja kolegica "đah vako - đah nako".mogu se složiti, lili, ali ne spominje se ni spontanost ili ležernost baš uvijek u pozitivnom kontekstu. nekome možda manjka spontanosti, ali bome netko zna biti i preneposredan, da tako kažem, za tuđi ukus.
ali uvijek se nađe da nečija mjera nekome paše, pa se tako i grupiramo, valjda. ti bi samnom umrla od dosade
Aliii kad su se djeca rodila, spontanost je bila žrtvovana na oltar rutine i predvidljivosti, jer je tako bilo lakše. Sad, kad su klipani već veliki, dalo bi se uvesti više spontanosti, ali najčešće se to svede na ovu cvijetinu fleksibilnost - uzalud meni treba vikend za odmor, ako moram juriti k svojim roditeljima u provinciju (govorim o vikendu kad je moja mama imala srčani udar). Toliko o spontanosti... Nađem sape za to, ali bolje bi mi bilo da se neke stvari mogu predvidjeti. Eto, ima u životu faza kad nam je spontanost zakon, ali i onih drugih....
ti misliš da bi se svi jednako (dobro/loše) postavili, prilagodili? a vidiš, ja baš mislim da su tu naše razlike najnaglašenije.
S tobom umrla od dosade? ma nema šanse dragamogu se složiti, lili, ali ne spominje se ni spontanost ili ležernost baš uvijek u pozitivnom kontekstu. nekome možda manjka spontanosti, ali bome netko zna biti i preneposredan, da tako kažem, za tuđi ukus.
ali uvijek se nađe da nečija mjera nekome paše, pa se tako i grupiramo, valjda. ti bi samnom umrla od dosadeJa pod spontamnošću ne mislim pretjeranu ležernost i stalno odgađanje nego ono spontanost baš po rječniku
Beti veliki zagrljaj šaljem.
Slažem se s AdioMare razlike među nama tek tad dolaze do izražaja kad nas zateknu neke okolnosti, recimo kad bi netko sad tu stavio neku hipotetsku situaciju (a baš bi voljela da stavi) zasigurno bi drugačije reagirali.
Posljednje uređivanje od Lili75 : 03.03.2017. at 14:00
Pa ne treba ti nikakva hipotetska situacija. Dovoljno je ono što ti život donese. Pogledaj (to mi sad prvo pada na pamet) štajaznam kako se sirius nosi sa teškoćama svoje djece, kako je reagirala na spoznaju u trudnoći da joj kći ima složenu srčanu grešku... Što bi svaka od nas učinila da se suoči s takvom situacijom? To sustvarni životni izazovi.
Slažem se s AdioMare razlike među nama tek tad dolaze do izražaja kad nas zateknu neke okolnosti, recimo kad bi netko sad tu stavio neku hipotetsku situaciju (a baš bi voljela da stavi
Pogledajte kako se snalaze roditelji djece sa spinom bifidom, sa kojekakvim boleštinama.... Koji put ni ne znamo koliko malo pravih izazova imamo, ppa izmišljamo koještarije. Nisam iznimka.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom