ma je, sve stoji, al mene bi isto živcirala. ne ni jelo, ni kapa ni igranje nego taj način komunikacije. ja se isto ne znam postaviti u toj situaciji i na kraju bi ona meni šefovala, a ja bih se živcirala.
moji su oboje imali čuvalice od 1 do 2,3 godine kad su oboje krenuli u jaslice.
našli smo ih u roku od par dana jer je svaki put bila neka panika :D, drugi tip sam i u principu nit sam pitala šta jedu nit sam zvala s posla šta rade. na početku je bila ideja da budu kod nas doma, ja sam im ostavljala što da skuhaju i tako. ali kako su obje živjele blizu, vrlo brzo su bili kod njih doma jer su tako one mogle sebi skuhati i za svoju familiju, pa su i moji jeli kod njih.
dakle, drugi tip sam i jako malo stvari mi je bilo bitno. tu kapu ne bih ni primijetila, a ni zmazana usta od čokolade.
ali jedna od tih stvari je taj neki prvi klik, da su meni simpatične :D kako kaže sirius, ego valjda. :D mislim da kad bi na prvom sastanku krenula s gospodinom, da bi joj to bio ujedno i zadnji, hvala lijepa i doviđenja :D
sad sam se sjetila, kad smo tražili čuvalicu za m, došla je po preporuci jedna gospođa, isto živi u blizini i ima jako puno iskustva s djecom i sve super i genijalno. čim je ušla kroz vrata j, koji je tada imao 7 godina, i ja smo se pogledali i to je bilo to. nema šanse. kaže meni j poslije - mama, nećemo našu m ostaviti ovoj teti, jelda?

u svakom slučaju, na tvom mjestu, ja još ova 4 mjeseca, do godišnjeg, ne bih mijenjala. a onda bi krenula s jaslicama.