Moji su oboje dojeni, sinek je ogroman (jače je građe, nije debelI, a curka je sva sitna, s tim da je on dojio svakih 20 minuta do pola sata prvih 6 mjeseci, i
po noći svako malo, dok je ona imala obroke svaka 3 sata, po noći je spavala po 6-7 sati u komadu. Ona se čak rodila veća i teža od njega.
Ma nije ni ona tak presitna ima 5,5 g. i 18 kg, ali ono što mene strašno živcira su komentari okoline. Joj kak ti je ona mala, pa ona ti niš ne jede, pa
mora jest. Pa smo došli k mojoj ujni koja ju nije vidla 2 g. i rekla je da joj je sad manja nego zadnji put. Jednostavno više nemam živaca objašnjavat da ona normalno
napreduje, raste (mjerimo se i važemo svakih 3-6 mjeseci kad idemo na kontrole kod nefrologa i alergologa), ne mogu više. Najviše me iživciro komentar moje mame
neki dan - ona ima temperaturu i streptokoknu gnojnu anginu, a ona mene napada kaj dijete neće niš jest. Daj ti jedi kad imaš gnojnu anginu. I onda me kljuca kak druga
djeca pojedu puno špeka i šunkice, i salamice, a ona neće niš od toga. Ona jede puno voća (većinom sve domaće izuzev banana i agruma, čak i kivi imamo iz dedinog uzgoja),
domaća juhica joj je glavno jelo, pojede tu i tam i mesa, ali meni je bitno da napreduje i stvarno nije kost i koža.

Našim poznanicima koji žive u Njemačkoj je pedijatar za kćer koja apsolutno nije ništa htjela jest, rekao da pošto su iz Hrvatske, neka ako mogu nabave domaću mast, i sva jela
koja joj daju kuhaju na domaćoj masti. I stvarno je mala počela bolje jesti.