Zuska prvotno napisa
Nema smisla ukoliko ne promijeniš stav. Dok na sebe gledaš kao na žrtvu koja se odriče nečeg lijepog i zamamnog, takvo prestajanje je, znam iz vlastitiog iskustva, privremeno. Sve dok ti budeš zavidila onima koji i dalje puše...nema tu prestajanja.
Kad sam stvarno prestala pušiti i kad sam si iskreno rekla, da to je to, ja STVARNO to više ne želim, oprala me neopisiva sreća i radost. Tjednima sam bila sretna i radosna, poletna, bez krize i bez zavisti. Jer ako je itko trebao biti zavidan, to su pušači koji su ovisni i koji se truju, a ne ja koja sam tome rekla dosta.
Bila sam sretna jer sam napokon znala da sam sama sa sobom iskrena, što prije nije bio slučaj, osjećala sam se oslobođeno.
Ne pušim već preko 5 godina, možda sam imala 2-3 krize i to po nekoliko sekundi - tipa u kafiću gledam osobu koja puši i mislim si, uh. Ali za tri sekunde si mislim, bolje neka si ta osoba kaže uh.
Uglavnom, jako mi je puno značila promjena filma u glavi - ja nisam žrtva jer se ODRIČEM cigarete, dok sam pušila bila sam žrtva. Sad sam super jer dobivam život bez smrada, bez nikotina i hiljade drugih otrova, dobivam život u kojem ću djetetu moći pogledati u oči i reći da je cigareta nešto loše, a pri tom neće mene gledati kako dimim. Dobivam život u kojem ću si moći reći da se sa svojim zdravljem više ne kockam namjerno i uludo.
Odgovori s citatom