 |
|||
Slatkisi na pokon.....sto s njima?
Kako postupate kada vasa djeca dobiju slatkise na poklon?
Spremite ih? Djeca ih odmah otvaraju i jedu?
Moji ih odmah zele otvoriti i pojesti, a to mi bas nije zgodno ako je to bas prije rucka ili vecere ili ako su vec taj dan pojeli dosta slatkoga. A i posebno ako su to neke kolicine koje ja djeci ne nudim.
A nekako mi je bezveze pred gostima koji su im to poklonili zabraniti im da jedu. Ili pak spremiti pa da djeca ni ne vide da su to dobili.
Kako to rjesavate?
Spremimo pa dobije za desert poslije ručka.
(kad je bila dobi kao tvoji onda smo spremili pa bi mi kasnije pojeli. Sad se sjeća svake čoke koju dobije pa ne možemo)
Mi ih isto spremimo, pa doziramo.
Tako i tako ponudimo nešto gostima, šta i klinci smiju, pa nema potrebe za otvaranje još nečega.
Damo da jedu koliko zele...pa su prestali biti zeljni slatkisa. To nam se sa oboje pokazalo najbolja taktika. I doma uzmu koliko zele, pa ustvari jedva da ista uzmu.
kad sam pročitala samo naslov, htjela sam napisati da pojedemo
sad kad sam sve pročitala, mijenjam odg.
dakle... ako još treba večerati onda spremim uz objašnjenje i gostu i djetetu da će dobiti kasnije. ako je sit onda mu dam nešto, ako baš želi. kad je bio mali znalo mi je to stvarati probleme jer on nije prihvaćao dogovor a i duuuugo mu nisam davala slatkiše, sad su se svi navikli na mene
Kao i Deaedi, dam da jedu koliko žele pa uglavnom pojedu vrlo malo.
uglavnom dam da jedu, ili kažem poslije ručka, večere i sl. filip baš nije pojelac, ali ela može pojesti vrećicu bombona. ono što ne vole odnesem na posao. često se dogodi da otvorimo slatkiše, probaju, kažu bljak i onda mi to pojedemo u uredu. eto ovih dana na posao nosim čokoladne kuglice za bor.
I ja potpisujem.Originally Posted by trampolina
Samo ne valja to sto ostatak pojedemo MM i ja
nesto dam odmah, ostalo spremim i doziram, a nerjetko se i mi posluzimo
al uvijek mu dam da vidi sto je dobio i sam izabere jedno sto ce sad otvoriti...uglavnom otvori, proba i ostavi
Ja sam samo jednom dala Andriji da pojede koliko hoce i sta hoce od slatkisa jer sam stalno slusala to " daj mu da se izdovolji"... Pa se navecer izrigao, a ujutro pitao jel ostalo jos stogod...
ja ne dam nista. najcesce ih bacim u smece jer ih nemam kome proslijediti.
bas me ljute ljudi koji znaju da branim slatkise, ne slazu se s tom odlukom, pa donose najgore od najgoreg kiki ili gumene bombone, neke uzas cokolade....
Neki dan sam htjela kupiti sitnicu u lokalnom ducanu, za prijateljicinu curicu. Znam da mama ne daje slatkise i grickalice, pa sam kupila igrackicu za 40 kn. A cokolada bi me kostala 10, ili manje. Zato vecina ljudi poklanja slatkiseja ne dam nista. najcesce ih bacim u smece jer ih nemam kome proslijediti.
bas me ljute ljudi koji znaju da branim slatkise, ne slazu se s tom odlukom, pa donose najgore od najgoreg kiki ili gumene bombone, neke uzas cokolade....
što fali kiki bombonima?
isto ovakoSpremimo pa dobije za desert poslije ručka.
(kad je bila dobi kao tvoji onda smo spremili pa bi mi kasnije pojeli. Sad se sjeća svake čoke koju dobije pa ne možemo
s tim da mi i dalje možemo pojesti, ne ljute se ni jedno ni drugo
cura ti ima 7g i to uspijevas?svaka cast!ja ne dam nista. najcesce ih bacim u smece jer ih nemam kome proslijediti.
bas me ljute ljudi koji znaju da branim slatkise, ne slazu se s tom odlukom, pa donose najgore od najgoreg kiki ili gumene bombone, neke uzas cokolade....
ja namjeravam da ne dodje u doticaj sa slatkisima sto dulje,pretpostavljam da cu uspjet dok ne krene u vrtic sa 3g...a onda se mogu samo nadat da ih nece precesto imat priliku jest tamo...(rodjendani i te sheme...)
zasada me nitko jos cudno ne gleda sto nedam kad smo u gostima i drustvu no uskoro ce pocet komentari da pretjerujem....
Jako se lijepe za zube, meni je to kod njih najgore, uvuku se u one zubne fisure i između zubića.
to sam i ja htjela pitati..oni voćni su i meni mljaaaaccc!
nama to ne smeta
Kupujem sve posebne zdrave! slatkiše tako da djeca pristojno zahvale ali ne jedu. Nekad su znale prokomentirat : Niste trebali to donosit jer mi to ne jedemo, ali sam zamolila da samo zahvale i poslije proslijedimo ( ne djeci ).
Radim im sama kolače, ali njima je suho voće pojam slatkog. Čokoladu ponekad, nutela je nama karobela ili ona alnaturina jednom u 100 godina. U vrtiću spreme u ormar i mjenjaju sa mnom za zdrave, lakše im je nego pojašnjavati.
ma svi se bomboni lijepe za zube
moj zubar je rekao bolje kilo čokolade nego par bombona
ali povremeno, za gušt....
ne kažem da je to dobro, ali ne bi kiki bombone svrstala u najgore od najgoreg
meni je problem sastav bonbona
da sastav,sjetilo me to kad sam oko Bozica kupovala slatkise za kolendare...
otvaram pakiranje nekih,vidim made in Brazil i pise da sadrzi neki E...(zaboravih broj) te da on uzrokuje poremecaj paznje i jos nesto u djece (nisam sigurna,mislim hiperaktivnost)...brrr,tako to lijepo pise na ambalazi bombona....
Ovi tvrdi, tipa 505 se niti približno ne lijepe za zube kao Kiki, Bronhi i slični.
Naravno, moji baš take najvole.
Svi jedemo slatkiše. I nitko nema problem s doziranjem osim najstarijeg sina, njemu ipak postavim granicu. Inače, ne mogu ni zamisliti što bi napravila nekome kad me uhvati želja za slatkim pa da mi netko pred nosom odnese i kaže da ne može. Pa ne želim to ni svojoj djeci raditi
Prisiljava mene i muza da to pojedemo jer on ne voli slatkise. Jednostavno mu to nisam nikad davala a niti doma nije mogao nauct jedenje bombona jer ih u kuci nikad nemam
ja svojima ne branim, ali im bome ni ne dam da pojedu koliko žele jer da ostavim vrećicu kikija na stolu ne bi se maknuli dok sve ne potamane. par puta puta im je bilo slabo i nikad dosta.
ostatke sakrijem i pojedemo muž i ja, pogotovo čokolade.
meni više smeta što ljudi kod kojih idemo u goste drže zdjele bombona/čokoladica na stolu, to čim skeniram tražim da se sve makne.
Kad je bio manji, obično bih mu rekla da to može pojesti poslije ručka i ugl. smo se mogli dobro dogovoriti oko toga, samo mu to nisam smjela maknuti s očiju i dohvata ruke, da bude siguran. Sad kad je veći ima svoju košaricu u špajzi i tamo drži slatkiše koje dobije pa si zna ponekad poslije ručka uzeti da si posladi (iz tog razloga su mi draži sitniji slatkiši, jer si onda uzme jedan). Iako ih voli, srećom si dozira sam, a ja se neću miješati kad mu već tak dobro ide
I moj Andrija bi ovako. Nema te koju neće/ne može pojesti. Nema veze ako mu je zlo. Do sad je dva puta rigao zbog slatkog.
Ja dobivene slatkiše skupljam pa odnesem na posao kad mi se skupi prevelika količina doma. Neke stvari bacam (nekakve shit čokolade, takve mi ni ne žele jesti, ili one spužvaste roze i žute bombone npr.)
Last edited by martinaP; 09.02.2013 at 08:42.
Može se to i kad su stariji, samo malo teže. Moj se grozi pokvarenih zubi (ima dečka u vrtiću bez zdravog zuba, taj stalno mrlji lizalice po ustima, pa mome lize nisu na poželjnoj listi). Ne možeš potpuno ukinuti, recimo na rođendanu ni ne pokušavam, ali sve u svemu može ih se razumnim argumentima učiti da s kontroliraju. Ide sporo, ali ide...
Moj je recimo sav u enciklopedijama, i davno je pročitao o "praznim" i "kvalitetnim" kalorijama, pa mi i to dosta olakša.
moji si doziraju sami
kako su stvarno umjereni,jednom u 10 dana podijele čokoladu od 80 grama, ništa im ne doziram
ali su fine njuške,samo fine slatkiše vole,smeće od slatkiša nam stoji u ladici mjesecima a oni viču da nema ništa slatko
probala, ali nije mi upalila ta taktika.
Mlađi je ovisan o šećeru i moram mu strogo dozirati, stariji je umjereniji ali kako je alergičan na hrpu koječega stekao je naviku da donese slatkiše nama pa mu mi onda damo da izabere i doziramo.
Inače najgore je kada nam dođu gosti i daju slatkiše njima u ruke, odnosno malome. Dio toga se pojede od vrata do kuhinje, recimo dobiju dvije kinder čokolade, jednu donesu i ja uopće ne razmišljam da su možda dvije dobili nego nađem papiriće u krevetu od maloga.
Moji su valjda jedina djeca koje poznam da ne dobiju niti jedan slatkiš u čizmu/pod bor/gnjezdo od nas, jednostavno jel ja nemam snage izjutra se objašnjavat.
Pokušavam to i bakama, tetama objasnit ali me ne doživljavaju.
Ja ne branim, ali se trudim dozirati. Dio dobije odmah, dio se spremi pa joj dajem pomalo.
Totalno zavidim onima koji daju djeci da jedu koliko žele pa im nije zanimljivo. Kod mene skroz obrnuto. Moja koliko joj je dostupno toliko pojede. I mi smo imali povraćanja zbog bonbona.Ako joj dam cijelu vrećicu, pojest će ih sve. Ako ih spremim, često i zaboravi na njih pa ni ne pita.
Doduše, ne mogu joj zamjeriti, i ja ako čokolada stoji ispred mene na stolu, nema šanse da je pustim dok ne ostane samo papir. A onda skupljam mrvice po njemu.
Ja sam jednom prilikom slatkise koje su dobili (a za koje sam nekoliko puta molila da se ne donose) iste sekunde, znaci pred donositeljima podijelila djeci iz susjedstva. To je upalilo.
Last edited by marta; 09.02.2013 at 11:12.
Ovako i kod nas
mi jako puno doziramo, odmah odvojimo kaj se u našoj kući ne jede, a toga zna biti hrpa, spremimo za one koji smiju jesti, pripremimo za maškare.
Nesto ostavim da otvore,nesto spremim! Jer u gl.dobe duple bonbone,cokolada,lize i sl. Pa nema potrebe da otvore dvije iste cokolade! Sreca izvrsno jedu,pa mi onda davanje slatkisa nije veliki problem! Jer osim sto nakon obilnog rucka,ne stane puno slatkisa,a i nisu neke izjelice slatkog! Narocito mladi koji jos ne jede bonkase i sl. ali mama zato nadoknadi takodjer!
Moje dijete večinu slatkiša ne voli. Gotovo sve.
Voli mliječnu čokoladu, čokoladu za kuhanje, čokoladu s rižom, kinder jaje, domaćica kekse i sladoled.
Tako da kad dobije slatkiše zahvali se, uzme i obično odnese bratiću koji ih voli. Ili spremimo, pa podijelimo npr. sad za maškare. Nešto pojede MM.
Ako mu netko baš pogodi i donese čokoladu koju voli, ponekad otvori odmah, ponekad ne. Ne smeta me to. Stvarno je umjeren.
Ako baš želi čokoladu prije ručka, ja mu dam, jer se zadovolji s dvije kockice, a to mu ne pokvari ručak. Onda nakon ručka uzme još jedan red, ako se sjeti.
Mislim da cu i ja provati jedan dio spremiti, a jedan (prihvatljvi) im dopustiti da pojedu. Iako bi mi bilo idealno da si oni to sami spreme za poslije ako nije vrijeme za slatko, ali mislim da je to previse za ocekivati od njih.....makar od mojih.
Sto se tice samokontrole u jedenju slatkisa, stariji ju i ima, ali mladji.......taj jede dok god ima....sve sto je slatko. Tako da mi nece uspjeti to da im ponudim sve pa im nece biti zanimljivo.
A najidealnije bi mi bilo da im gosti za zasladiti se donose voce, ali......sizifov posao bi bio to isposlovati
ja bas nemam nekih velikih problema oko postavljanja granica sa slatkim jer nekako stariji sin od 4 god zna
da prije rucka,vecere nema slatkog bez obzira dali je dobio slatkise od gostiju,zahvali se,i prvo meni pokaze
i spremi i kaze da ce kada pojede jesti slatko,a obozava slatko,pogotovo kolace.kad ih pecem poslije rucka ako dobro pojede
stavim tanjur ispred njega i nek jede koliko hoce jer zna granice i sam ce rec da mu spremim za poslije.uglavnom on je dobar,
al curka od godinu ta bi jela od jutra do sutra slatko,al nedamo naravno,moze se malo zasladit i to je to.ma naucit ce
Mi ih isto doziramo,uvijek poslije ručka ili večere mogu dobiti,prije nema.
Nekad ih pojedemo mi veliki,ja ne mogu zamisliti dan bez slatkog.
netko me pitao kako uspjevamo
jednostavno, nema slatkisa; mi to ne jedemo i ne kupujemo. polaskom u vrtic nije se dogodilo nista novo po tom pitanju jer slatkisi nisu bili dobrodosli u grupu. donosili smo svjeze i suho voce. za rođendan se donijela sladoledna torta (ni jedna druga) i slane grickalice- klinci su obozavali one od kukuruzne krupice od tvornice gabrieli iz zadra, a cijela vrecica 3-4 kune, slani stapici, krekeri...
i sad nam je u skoli uciteljica stroga po tom pitanju i spota roditelje koji donose cokolade i bombone u boravak.
moja starija ni ne pogleda te slatkiše. Pojede eventualno 1-2 kiki bombona, ostatak spremi i zaboravi na to. sjeti se nakon tjedan-dva-mjesec-nikad.
čokoladi u našoj kući istekne rok, osim ako nekome ne proslijedimo. Nismo baš od slatkog, više od špeka, kulena itd.
a mlađa - ta bi pojela sva, sigurna sam da bi i džon od cipele pojela da joj dam. čim vidi (ili misli da je vidjela) hranu - raspameti se. još nisam naišla na nešto što ne želi jesti, čak i slatko voli
Pa ne dolaze nam gosti svaki dan, niti mi idemo svaki dan nekome u goste. Ako se tako nešto i dogodi, to je možda jednom mjesečn. Glupo mi je braniti i spremati za kasnije nešto što je takva rijetkost. Naravno, pod goste ne računam bake, tetke i susjede. Oni znaju da mi dijete ne može dobiti slatkiš ako nije ručalo/večeralo, a i kad ga dobije to je strogo dozirano. Meni bi bilo glupo da mi netko kaže da ne donosim slatkiše kad mu dođem u posjet (osim ako nije razlog neka intolerancija, alergija...), pa ni ja to ne činim. Mislim da pretvrd, negativan stav prema slatkišima nekad može više štetiti, nego koristiti.
spremim, najčešće. jer im ne treba previše slatkiša.
ali prije nego spremim pogledam šta se sviđa meni i šta ja volim. to ide meni
X
Ali moji ne vole kiki i nikad ga baš nisu cijenili (to je bombon MOJE mladosti, ne njihove), iako ponekad kod bake uzmu bronhi...
Bomboni njihove mladosti su gumeni medeki, eventualno žele.... Prije sam branila, ali već dugo mi se ne da. To povremeno pojedu (dobivaju uglavnom od baka, dede, uje i susjeda) ali nisu nikad bili neki ovisnici.
BIt će im drago kad ih obavijestim o ovome bolje kila čokolade nego par bombona - čokolada je zakon (mali voli bijelu, veliki crnu) ali zapravo sam zadovoljna prehrambenim navikama koje su već formirane. To se povremeno pojede, nakon fine sarme ili brancina s lešadom ili druge "prave hrane". Uvijek ću se sjećati mlađeg sina kad je baki rekao da je gladan. Ona mu je ponudila napolitanke, a mali (tada u dobi od neke 3 godine) kaže - Baka, kaj nemaš nikakvu pravu hranu? Jaje, šunku, ajvar...blabla...
pitanje za one koji ne pojedu sve slatkiše koje im gosti donesu nego ih spreme (kako je ovdje navedeno) za maškare:
pa pobogu nije valjda da cijelu godinu odvajate sa strane za maškare
Pa ne baš za maškare, ali znala sam poskrivećki podijeliti kad bi se u špajzi skupila prevelika gomila (nakon Božića, Uskrsa i rođendana).pitanje za one koji ne pojedu sve slatkiše koje im gosti donesu nego ih spreme (kako je ovdje navedeno) za maškare:
pa pobogu nije valjda da cijelu godinu odvajate sa strane za maškare
Evo mi predvecer dosli sa rodjendana,ja ispala jedina frikusa koja maloj nije dala tortu....oko nje i starija djeca i njeni vrsnjaci (1,5g) koji su smlatili komade koje ni ja nisam uspjela savladat....nakon toga im se dijelila cokolada pa su me pitali:a smije li ti cokoladu?
Kad sam rekla da ni to jos ne jede vidila sam da su neki zakolutali ocima....
Ja uglavnom nosim u goste voće. Dugo sam se nadala da će ljudi shvatiti da je i nama to najbolji poklon, ali ništa od toga. Dok je još mala slatkiše koje dobijemo sklonim, pa grickamo MM i ja, a kada bude starija planiram dozirati.
Skulirana, mi smo ti uvek takvi frikovi. Ni čokoladu? A kekse? Malo torte? A onda kolutanje očima.
Meni je jedno od lepših sećanja iz detinjstva vezano za strica iz Beograda koji je uvek kada je dolazio donosio razne semenke, koštunjavo, suvo i sveže voće. Vadio bi ih polako iz škarnicli uredno poslaganih u putnoj torbi, a sestre i ja bi stajale pored i čekale da vidimo kakvo je sve blago ovaj put doneo. Nikakva čokolada se nije mogla meriti sa šuškanjem smeđih papirnatih vrećica.
Mi damo nesto odmah a ostatak spremimo tako da sad imamo vrecu punu slatkisa u ormaru. Strogo joj moramo dozirati jer bi ona pojela 6 cokolada odjednom. Dam joj svaki dan komadic neceg slatkog jer umire za slatkim, ali bonbone joj nedam, a i ne trazi ih i ne pije nikakve sokove ni cajeve.
Meni je bilo najsmjesnije kako smo jako pazili na njenu prehranu i nije jela slatkise i onda na jednoj svadbi na kojoj smo bili kumovi, a ona imala 19 mjeseci, dok smo mi razgovarali ona otisla za stol od mladenaca, sjela i pojela ogroman komad torte :D, tada smo odlucili popustiti i dozvoliti joj ponekad malo slatkog zadovoljstva.
Posting Permissions
Reply With Quote