Strana roditeljstva o kojoj se ne priča

[Optimisticna]

Ja mogu zahvaliti svojoj najboljoj prijateljici koja zivi u Sarajevu i koja je dosla kod nas na ljeto kad je J. vec imala 1,5g i rekla mi: De majke ti pocupaj te obrve i brkove i sredi se malo, izgledas ko da te poplava izbacila i obuci nesto lijepo na sebe a ne da hodas tako ofucana : D i tad sam primjetila da sam se skroz zapustila, da sam samu sebe shvatila kao hodajucu cicu i pocela sam se vracati u stvarnost.

joj kako mi je ovo poznato. Tek sam se neki dan pogledala u ogledalo kako treba. Kakvo otrežnjenje.