marta, ko da sam ja pisala.
ja kao i ti. al jedino što mi se čini da nisam tako stroga :D
a isto bih jako voljela da funkcioniramo kao anci.
al ne funkcioniramo, hbg.
sve oni to znaju, al su lijeni. i ništa im se neda. i neuredni. i moram sto put ponoviti sve. i onda poslušaju kad vide da je vrag odnio šalu.
ili, kad imaju neku agendu u glavi.
pa dođem s posla, a j me pita dal želim da mi skuha čaj
ili se m uvati pospremanja cijelog veša. sve složi sa sušila, bolje od mene i spremi u ormare.
i onda slijedi neko vrhunsko pitanje. kao jako su pametni i preveslali su me. moš misliti. al bolje se praviti malo glup i imati složen veš i skuhani čaj. i to sam isto naučila :D

a neki dan, soba od j je bila u takvom kaosu da sam rekla da se neće maknuti iz kuće dok ju ne pospremi, al tuto kompleto, sa usisavanjem. i on se odmah uhvatio inače kuka li ga kuka, i vuče se po kući kao neka krepana vjeverica. dok me ne iznervira. i onda opet posprema. i sto put sam im to objasnila, da opet naprave po mom, samo u jednom slučaju smo svi dobre volje, a u drugom slučaju smo svi živčani. al ljenoba je jača.
da, kaže on meni, vidiš, brže sve napravim kad se ne žalim. :D

a ovi savjeti sa sjedenjem na fotelji mi nikad nisu bili jasni. kako tu djecu natjerate da sjede u fotelji. i još da šute.