Zuska, Giga me, po ovom što pišeš, podsjeća na kćer moje frendice koja je znala jako plakati od frustracije jer nitko ne razumije što ona želi. Frendica je bila strpljiva i trudila se razumjeti; otvarala ormare, frižider, vrata, hodala s njom po stanu dok nije shvatila što želi. Doma je još bilo dobro, ali kad bi došli u neki novi prostor, bilo je suza u potocima.
Ne znam koliko je bila stara kad je progovorila, ali kad je progovorila, to je bilo jasno i posve razumljivo.

Smjehuljica nešto malo govori, a kad joj kažemo da nešto novo kaže, prvo razmišlja, miče usnama... kao da u tišini pokušava i ako procjeni da neće moći to ni približno izgovoriti, ni ne pokuša glasno. Imamo dva psa, zovu se Kora i Felix. Kora je Koa, dok Felix nije nikad ni pokušala izgovoriti.
Inače sve razumije, sluša upute od nekoliko segmenata odjednom, npr: pospremi vlakić, potraži Piko u šumi i donesi da čitamo. Sve napravi. Pitam ju hoćemo li skuhati griz, izvadi rajnglicu iz jedne ladice, griz iz druge i da mi.

Mislim da je tvoja Giga jedno jako inteligentno malo biće i da nemaš ni najmanjeg razloga za brigu.