naša starija kčerka je imala običaj slučajno odlutat no mi smo joj doskočili jer bi se obično vratila il nas zvala. Mi smo se jednom njoj sakrili jer ju to kaj nas brine dok ode nnije cukalo ni pol posto i onda panika ne vidi nas, ne javljamo se i malo smo ju pustili da nas traži,naravno da smo sve vrijeme bili blizu i vidjelu ju i onda smo se javili da vidi gdi smo. od onda ona gura kolica i ne odvaja se bez pitanja jer smo joj objasnili da si lijepo pitala mogli smmo zajedno otići pogledati a ne ti si samo odlutala. A kaj se tiče dramljenja oko ne kupovanja nečeg što žele. U autu je dogovor ako ćete biti dobre i poslušne možete si izabrati nešto u dučanu. Naravno da smo imali scenu, ali ja sam fino to što si je odabrala, a nije bila baš dobra taj put, dala blagajnici irekla da to nečemo uzeti suze su tekle u potocima i dramila je ko da je svijet propao. Nisam joj ništa ni pokušavala objasnit dok se nije smirila. Kad vidi da ne doživljam to kaj drami i urla brzo prestane. A kaj se tiće pogleda pristnih- jel bude njima razmaženo djete papalo živce narednih 20 godina?-ne i stoga se nemaju pravo zgražat i djelit savjete