Evo da i ja ispričam svoju priču....
18. tj navečer bolovi.... brzo u bolnicu, šok i nevjerica, porodit ćemo vas, nema tu spasa.... i tako je na svijet stigao naš prvi anđeo
, maleni dječak, nisu mi ga niti pokazali, živčana sestra ga je zamotala u zlenu krpu i odnijela kao da je životinja...
.u 22. tj na svijet dolaze još dva anđela
, curica i dečkić, na moje inzistiranje doktorica mi ih pokaže
.... u par minuta rodim moju prekrasnu crnokosu djevojčicu.... intubirali su je, čula sam je kako je malo ispustila glasić i odnjeli je u inkubator... dolazi muž u bolnicu i dozvole mu da je odmah vidi, slika našu curku i donosi mi da je vidim..... popodne ustajem iz kreveta i idem ju vidjeti jer ne mogu više čekati.... leži u inkubatoru spojena na cjevčice moja lutkica... setra joj mjenja pelenu, malo se pokakala, ja presretna zbog toga... kaže dr vidjet ćemo kako će proći noć.... sutradan čekam podne da ju mogu opet ići gledat... ulazi setra u sobu i kaže, zvali su vas sa pedijatrije da hitno dođete... o Bože nije valjda ono najgore???
moja lutkica leži i dalje na respiratoru, ali sada prikopčana na još više toga...
malaana prvotno napisa
Evo da i ja ispričam svoju priču....da ćeš jedan dan moći grliti svoju bebu kada god poželiš a tvoji anđeli će bditi nad vama...
Odgovori s citatom