Donekle se mogu složiti da je jednostavno nestalo kulture i empatije, altruizma, čega li već, dobrog ukusa možda.

To se najviše vidi u većim gradovima. Svi skrenu pogled i kao mala djeca misle - ako ne vidim ja njih, ne vide ni oni mene. Stope se s masom, nek' to uradi onaj drugi, muko moja pređi na drugoga...

Nisam trudnica, nisam nikad niti bila, ali ih uredno propuštam ispred (nekad sam im se i dizala javnom prijevozu, ali me kupnja auta spasila ).

Ali…

…imala sam period kad mi stvarno zdravstveno nije bilo dobro, iako se to nije vidjelo na meni. Bilo mi je strašno neugodno kada se nisam dizala starijima, ali većinom nisam buljila kroz prozor, već sam se ispričala skoro svaki put.

A jednom (kad mi je bilo dobro), digla sam se gospođi koja je bila u zrelim godinama, a ona mi je rekla - samo sjedite, vama mladima je danas puno teže nego nama starima, umorniji ste, znam ja to po svojima

Uglavnom, htjedoh reći da se mogu sramiti oni koji mogu, a neće pustiti trudnicu preko reda ili joj se dići u tramvaju, busu, vlaku, di god. Trudnica to može odbiti, ali red je da narod bude kulturan. I točka.