Konacno kod kuce
Treca trudnoca. Posle dva bolnicka poroda u NL koja su bila relativno ok, kazem relativno jer ono sto sam shvatila je da se uzasno tesko opustam u nepoznatoj sredini su me nagnali da mi treci porod bude kucni. Ako nisam u odlicnim uslovima usevala lako da se porodim, u ovdasnjim porodilistima bi sigurno zavrsila na carskom. Citava trudnoca je prosla skroz opusteno. Ternim dosta posle S. rodjendana i dovoljno pre A. S. rodjendan je prosao, pomisljam kako imam jos puno vremena da spremim sve.
14. 11. dolazi nam babica (primalja) u posetu, onako opusteno pricamo sta cemo i kako cemo, ne sluteci da cemo se kroz par dana opet videti
15. 11. osecam se nekako cudno, treba da idem u nabavku, ne izlazi mi se iz kuce. Ne pomisljam da bi mogle da mi krenu kontrakcije, jer ipak je 4 dana pre termina, a ja sam oboje prenela...
Ipak izlazim sa mladjom cerkom, obavljamo kupovinu, hladno joj je... nosim je. Osecam povremeno zatezanje, nekako mislim da nije pocelo, valjda zato sto sam zamisljala da cu i ovog puta preneti.
Dolazimo kuci, shvatam da je sluzni cep krenuo, i dalje mislim da nece jos skoro, u predhodnoj trudnoci je posle sluznog cepa proslo 3 dana do poroda. Ipak krecem da spremim stvari za bebu, peglam kao blesava, pospremam kucu...
Kontrakcije se javlaju tu i tamo, neredovno , skoro ih ne primecujem. Odlazim sa malenom po S. Koji je u predskolskom, umorna je nosim je pomalo... trcim za tramvajem sa sve A. u rukama. Dobijem jednu poprilicno jaku kontrakciju za kaznu...
Kod kuce vreme nekako promice prebrzo, rucamo ( pojedoh jedno 5 ljutih papricica, dobila sam neopisivu zelju za njima). U neko doba kazem MM da obavesti babicu da su mi pocele kontrakcije ali da nije nista ozbiljno, te cemo je zvati kad se malo zalete. Uspavljujem decu, uredno citamo pricu pred spavanje, u toku citanja zastajem da prodje kontrakcija , idalje ne shvatam da je to to, da cu se uskoro poroditi. U stvari ocekujem kako ce da se smire ... Deca spakovana, ja se smucam po kuci, cistim, sirim ves... oteram i mm na spavanje... Vreme prolece, u neko doba shvatim da je ovo ozbiljno.
Trudim se da se odmaram izmedju kontrakcija, caskam sa prijateljicom na skype-u. Jako mi to prija. Potpuno sam opustena, i prepustam se bolu, cak i uzivam povremeno u tome. Toliko sam opustena da me i ne boli toliko. I ocekujem da ce to potrajati dugo.
U neko doba osetim neopisivu potrebu za toplom vodom, odem pod tus, ali nije mi dovoljno te pocnem da punim kadu. Inace sam planirala porod u vodi, pa sam bila stedljiva sa toplom vodom. Ali toliko mi prija da ne mogu da odolim... Uopste nemam ideju koliko je vremena proslo, kontrakcije su bile divne u vodi, ne izlazi mi se ali voda se ohladila. Razmisljam da cu babicu zvati kad se napuni bojler, posto jel ja necu jos skoro... Provodim vreme na lopti, tako mi najvise prija, sa laktovima oslonenim na sto ispred.
U neko doba mi postane dosadno da budem sama, budim MM. Shvatam da su mi kontrakcije ceste. MM mi masira ledja...
Zovemo babicu, krece ka nama, nije daleko.
MM. posprema kuhinju,tj sklanja sto posto ce jel tu biti bazen u kojem cu se poroditi... U stvari u momentu kad sam shvatila da je ona na putu kapiram da sam jako blizu.
Deca se bude, bas u momentu kad mi nikako nisu trebali. Divni su, zbunjeni i uzbudjeni, ne mogu vise u krevet. Pitaju se zasto stenjem, objasnjavam im kako mi je tako lakse. MM im pusta crtani.
Konacno zvoni babica, ja sam vec odavno u tranziciji, boli poprilicno. Pregleda me, konstatuje da sam potpuno otvorena. Najneverovatnija stvar, prozuji mi komarac u sred novembra .
Pokusavam da ustanem, imam potrebu da drugacije disem, krece napon. Nista od mog porodjaja u vodi ,a i jos nema dovoljno tople vode. MM. donosi neku podlogu i prekrivace, nismo se uopste pripremili a slucaj da ne stignem do bazena hahahaa
Okrecem se na kolena, uzasno jak napon i bum, puca vodjenjak uz nevidjeni prasak, pomislila sam da
je babica nesto ispustila. Imam utisak da je ona potpuno okupana ...
Krece sledeci napon, pocinjem da psujem (tiho)... pitam se zasto vise ne izlazi hihii, toliko mi je poremecen utisak o vremenu, kao da prostor izmedju trudova traje satima. U sledecem krece glavica, ring of fire... imam utisak da traje beskonacno dugo... konacno izlazi cela.
Okrecem se da je preuzmem, divna je, malena i masna :D.
Trebala sam da rodim trece da vidim verniks hahaha. Dolaze decica, i dalje su zbunjeni, S. ne toliko posto me u takvom izdanju vec video. Ljube svoju sestricu, predivni su. Neopisiv dozivljaj. Pocinje da svice. Rodjena je tacno u 6 sati, malo posto se ispekao hleb.
Pocinje da sisa, kao da je to oduvek radila... Dugo sisa, jos smo povezane, pupcana vrpca jos pulsira... i to traje i traje nekih sat vremena, preseca je MM. ocekujemo posteljicu... predlaze mi babica da se istusiram, topla voda ce je mozda poterati. Ustajem onako kao da se nista nije desilo, sem sto mi nesto misi medju nogama, osecam se potpuno blesavo. Istusiram se i ponovo legnem sa svojim mirisljavim smotuljkom, konacno krece posteljica, cela i divna.
Deca i dalje preuzbidjena da bi spavala, kao i svi ostali. MM. nam sprema dorucak. Prelazim u spavacu sobu, kao odmoricu malo
Posle kratke setnje deca kapituliraju, oteram ih sve na spavanje a ja sa mojim novim smotuljkom odlazim da spremam rucak, nazad tamo gde se pre koji sat rodila... Kao da nista nije bilo, sve je isto samo sto joj sad malo viri glava i nogice ( iz marame).
 |
|||
Odgovori s citatom
kole prvotno napisa
