Citiraj PITANJE123 prvotno napisa Vidi poruku
Ej, bok!

Pokušat ću ti odgovoriti.
Sada kada sebe zapitam neka od ovih pitanja uglavnom si dajem pozitivne odgovore. Naravno da ne bi svaku situaciju mogla savršeno razriješiti, ali nitko nije savršen. Smatram da bi većina učitelja/profesora na ova tvoja pitanja odgovorila negativno. I profesori koji su na principu "daću jedinicu/poslaću stručnoj službi" tek najbolje prođu za sebe, ali naravno loše za to dijete. Takvi profesori su uglavnom strogi i imaju veliki autoritet.
Doslovno u svakoj struci da zagrebeš pod površinu bi vidjela da imaš 90% ljudi koji bi ispali nekompetentni.
Učenika bih sigurno znala dobro ocijeniti, i zapamtila bih ocjenu i zašto sam isto upisala. Da, mogla bih predavati i pisati po ploči bez projektora.
Trebalo bi da se zapitaš o svim tim pitanjima, ne samo o nekim... sva su važna.

Ako bi mogla predavati sabrano, i setiti se gde si stala uz milion prekidanja i dekoncentrisanja, i ispisati sve što treba gde treba, i sve to uz razumevanje i gradiva koje predaješ i gradiva koje ispituješ, a pri tome se još snašla u socijalnim veštinama i komunikaciji, onda, kao što sam već rekla, ti sigurno nemaš ispodprosečnu inteligenciju , bar ne iz oblasti koje ti za tvoju profesiju trebaju. Možda ti je motorička inteligencija ispod proseka, ali ne i ostale. Naravno ako si poštena prema sebi.
Jasno je da su mnogi ljudi nekompetentni za svoj posao, ali to nije nešto dobro i pozitivno, što treba da prihvatamo kao normalu.

Ja ću biti iskrena i reći da ne bi svom detetu poželela nastavnika koji svoj posao može da radi samo ako spava 3 sata dnevno, a ostalo vreme ponavlja gradivo. Prvo jer mislim da osoba koja konstantno spava 3 sata na dan, ne može biti normalnog psihičkog stanja a ni fizičkog zdravlja, i mislim da dugoročno takav nastavnik mora postati iscrpljena, frustrirana i umorna osoba.
Ono, svako bi bio dispraksičan i slabog pamćenja da godinama tako živi. Drugo, mislim da nije dobro zasnovati profesiju na nečemu što je konstantno iznad sopstvenih mogućnosti/zdravlja, kako ti kažeš. Jer sa godinama ne postajemo mlađi, nego stariji, i iako se gomila iskustvo, gomila se i umor. A ako godinama svu svoju energiju i vreme ulažeš samo u posao, bez vremena i energije za privatan život, bojim se da će posle određenog broja godina umor postati nesavladiv.
Ali s obzirom da si ti meni potpuno neverovatna kombinacija osobina, kao što sam već rekla, nije zaista ni važno. Želim i tebi i budućim učenicima puno sreće.