maja33 prvotno napisa
Hvala vam svima odreda na utješnim riječima.
Razum mi govori jedno, a osjećaji drugo. Mm mi je prekrasan i mogu razgovarati s njim i on isto kaže da se trudnoće svakako planiraju kad je ljudima najzgodnije. Posao mi je stvarno postao nepodnošljiv. Stalna borba za profitom na nikakvom tržištu, nezasitni šef, težak fizički rad i stalno vozikanjke u autu... Ovo je možda pravi trenuak da okrenem novu stranicu u životu. Da ne dolazim doma polumrtva, nervozna i istresam nakupljeni stres na obitelji. Oni su mi najvažniji. Prehranit će mo se mi i bez ove jadne plaćice. Radit ću nešto drugo.
Mislim da je do pobačaja došlo baš radi neke kromosomske malformacije jer od početka nešto na Uzv nije štimalo. Vidila se još jedna mala žumanjčana , pa je dr sumnjao na početne gemine. Da se radilo o zdravom plodu koji je odumro, mogao bi razlog biti stres. Ovako pokušavam u glavi složiti da je najbolje i za nas i za bebu da je to bilo sad, a ne poslije. Pokušavam zahvaliti Bogu jer nije dopustio da patim još više. Ne znam koliko bi imala snage preživiti.
Kli kli upravo tako kako si rekla. Neobično i delikatno. Sve je tu još u meni, a znam da je mrtvo. Možda će mi biti lakše kad prokrvarim.
Znate li možda do kad se čeka spontano krvarenje. Doktor kaže da mi je plod malen (5mm) da bi tako skoro izazvao sepsu ili neke druge probleme. Bojim se kiretaže strašno. Bojim se opće anestezije, bojim se boli, bojim se da mi ne povrijede maternicu, bojim se svega...
Odgovori s citatom