Neznam jesam li o ovome već pisala al evo opet je aktualno pa molim savjet. Dakle dijete mi svako toliko dođe iz vrtića i kaže ovaj me udario onaj me tuko. Kako ovih dana svašta sanja i kako sam ja jedna od onih koja razgovara sa svojim čedom kad vidim da je nešto muči, pitala sam je i onda mi je rekla da ima nekoliko dječaka u vrtiću koji svašta govore i svako toliko nekog uhvate pa ga klepnu (uglavnom je to ona)..... Jučer je jedan držao dok su je gađali travom i blatom.

A ona jedno dobro i nježno dijete, strašno je emotivna, puna ljubavi i ne govorim ovo zato što sam je ja rodila nego zato što je to jednostavno ona. Kad je neko gurne ne kuži zašto i zašto joj jednostavno ne kažu nemožeš, makni se... šta ja znam.... Ja s njom sve dogovaram, strašno je...kako da kažem... prizemna.

Naravno da ima žutih dana al jbg imamo ih svi. E sad moje pitanje... Kako se postaviti? Rekla sam teti da je malo pripazi, pogleda češće, pa da vidim šta i kako dalje, znam i da se ona mora naučit sama izborit al ovo je prekardašilo svaku mjeru.... Lani smo imali epizodu da je bolio trbuh, ostanemo doma njoj super ne boli, odemo u vrtić opet boli... Jednu noć smo tako imali epizodu da smo mislili hitnu zvati jer nije mogla noge ispružit od bolova... sve je nestalo kad je prestala ići u vrtić.... Gdje dijete od 3-4 godine to nauči? Nekome reć glupačo? Ili mama će ti umrijeti? Lupit šakom u trbuh? Mislim šta će biti kad ti klinci uđu u pubertet?