Jučer sam "pukla" . Suprugu sam nešto bacila pod nos kaj uopće nisam trebala (valjda mi je trebala iskra za svađu...) i onda sam izjurila van i vani plakala. Došao je za mnom i tješio me, ali nisam se mogla smirit.. Imam osjećaj da sam mu upropastila život, da se nije oženil sa mnom ne bi patil,ne bi moral ić djetetu na grob, nei moral proživljavat to kaj proživljava... Bojim se da nam ne uništim brak, a opet imam osjećaj da bi i njemu i kćerima bilo bolje bez mene... Ne želim plakati pred njime i djecom i sad sam pukla jer mi se skupljalo, a neželim njima otežavat, ne želim da me takvu gledaju... Upomoć drage mmoje kak ste vi prebrodile te trenutke, ako ih je kod Vas bilo?