Super tema!

Ajme kad se sjetim sebe prvi put... Sve ja mogu, hocu, moram... A sve boli... Jedan dan sluzim goste, a sljedeci sam opet u bolnici na infuziji i na transfuziji krvi. Doktori se pitali kako uopce mogu ustat iz kreveta... Ja mislila da je to sve normalno... Meni je bilo bitno pocastit goste... Nisam ih znala odbiti kad su rekli da ce "svratit".

Drugi put cu pametnije. Nema gostiju i amen. Rodbine nemam u ovom gradu, mama ce mi doci na tjedan dana koliko ima godisnji.

Jedino se moram pomiriti da ce sve biti u neredu, ili cu platit nekom da pocisti (ako se ja ne pomirim).