Emocionalno jedenje /ovisnost o hrani

[Optimisticna]

evo, pročitala novu temu, došla mi ko budali šamar. Jer evo sad sam pred možda dvadeset minuta jela, onako pravo kvalitetno. Mali se dignuo, ja u spavaću i iz spavaće nazad po putu mi miriši opet na hranu- ja bih jela. Pa si mislim ma neću ponovit ručak?! Maaa neeee, pojest ću kockicu čokolade i to one za kuhanje, ne milke mlječne fine s lješnjacima koju sam prekjučer načela. I onda si opet mislim- ma neću ni tu kockicu jer šta s tom kockicom kad gušt traje dok se guta. Meni bi trebala tvornica čokolade. Kad krenem onda se teško zaustavim a od 18. tog mi se po kući vuku neki rođendanski kolači i opet su me navukli u igru. Tj. navukla sam se sama. Kad doma nemam slatko onda nema ni bojazni.
I sad sam opet na odvikavanju. I zbog toga sam pod stresom.