I moj malac kreče sljedeči tjedan. U utorak točnije, dobili smo termine kako krečemo s adaptacijom. Nije me strah uopče, on je zaista društveno dijete, jest vezan za mene ali isto tako mu nije problem ostat s nekim pogotovo ako ima nekih zanimljivih igračaka. Zgradu poznaje jer samnom vodi starijeg u vrtič i več sad priča kako će ići i kako tamo ima autića, kockica i djece
Veseli me što dolazi u novu grupu, svi dvogodišnjaci i svi prvi put, nema več uhodanih ekipa. I imat će čak 3 tete, što me jako iznenadilo. Doduše, još ni jednu nisam upoznala...
Jedina briga mi je spavanje, jer on ne spava po danu od 1,5 god. Defektologica kaže da će tamo morati barem ležati...e baš me zanima na šta će to ličit.

Sa starijim je bilo teško jer je imao svega godinu dana i oduvijek je sramežljiv i povučen. Sami proces vrtičke adaptacije je trajao 10 dana, tad je več spavao tamo bez problema i ostajao do 16 sati. Ali prava, njegova adaptacija, je traja puuuuno duže, rekla bi čak do 4 godine, sve do tad su bile jake oscilacije, od oduševljenja vrtičem do vrištanja pred polazak.