Nama danas gore nego ikad, uplakanog ga ostavila, uplakanog ga pokupila. Iako teta kaže da nije puno plakao. Pa smo imali i prvi pravi pravcati tantrum ispred sobe. Onako komplet sa bacanjem po podu, vrištanjem i onim izbezumljenim pogledom. Iako sam strpljivo čekala da prođe nakon nekog vremena više nisam mogla čekat (a i njegovo deranje je uznemiravalo drugu djecu) pa sam ga na silu iznjela van i jeeeeedva vezala u sjedalicu. Sutra ostaje na spavanju, muka mi od pomisli..

Ritam nam je, zasad, ovakav; dizanje u 7.30, oko pol 9 smo u vrtiću. Doma doručkuju a u vrtiću ručaju, pa mali ide doma a stariji ostaje na spavanju i užini. U pola 4 idem po njega.