Citiraj Lili75 prvotno napisa Vidi poruku
sve 5 ribice!

ma mislim da trebamo dati konkretan savjet mojci na prvi post, vidiš da istražuje svaku moguću radnju koju bi mogla pojednostavnit i ubrzat da ne bude izmorena. napisat ću i ja svoje konkretne prijedloge al sad ne stignem. Milism da ipak ima prostora da si "olakša".
Naravno da ima prostora da si olakša, ali treba krenuti "od glave".

Ne znam za druge, ali ja godinama (naravno, kad nisam preumorna) navečer na brzinu u glavi proletim kroz događaje dana i pomislim si "ovo je bilo dobro, ovo je bilo super, ovo smo ipak stigli... a ovo i ono ćemo sutra".

Čovjeku bude lakše i dobije na vremenu kad prestane očajnički pokušavati bilo što. Ima dana kad smo preumorni za bilo što (točno znam, ako se na takav dan uhvatim kolača - upropastit ću ga, ako idem šivati - nešto ću iskrojiti krivo...) ali i onih dana kad sve ide odlično.

Zašto bi trebalo pospremati samo zato jer je subota? Bolje je kroz tjedan malo pomalo odguliti najbitnije, a subotu ostaviti za druženje s obitelji i prijateljima. Treba i pod oprati, ali ne treba nam za to čitav dan... Bitno je svaki dan odraditi bar nešto.

Mi sutra imamo obiteljsku feštu. Iz doba dok su djeca bila mala stekla sam neke vrlo korisne navike koje sam i zadržala: jučer ofrlje uredila podove i pobrisala prašinu, a čistit ću detaljnije kad gosti odu.

Tortu sam naručila.

Meso će donijeti moji roditelji (isto su ga naručili), netko će donijeti piće, netko sitne kolače - sve smo razdijelili da nikome ne bude tlaka.

Moje su još salate i eventualno neko voće koje nije iz mog voćnjaka.

ALI trebalo mi je dosta godina da se urazumim i shvatim da nisam bolja osoba ni bolja žena ni bolja majka ni bolja snaha ako si polomim leđa i sve napravim sama, jer iako ja to sve znam, nemam ni snage ni vremena uhvatiti se u koštac s pripremanjem hrane za veliko društvo (osim toga to i košta - lakše je ako ceh plate svi pomalo). A i drugi se bolje osjećaju ako su uključeni u pripremu.

Ono što je bitno je OSJEĆAJ ZADOVOLJSTVA. Ako smo kronično nezadovoljni (mislim da baš to muči Mojcu) treba nešto promijeniti da dođemo u stanje zadovoljstva koje se proteže na što veći dio našeg dana. Ja to rješavam metodom koje sam se dosjetila dok me morila nesanica prije desetak godina - sama sebi nabrojim sve što mi je taj dan bilo ok ili na čemu sve u životu mogu biti zahvalna. Dakako, ako nisam tak umorna da se ugasim u nanosekundi, he he he...