Malariba,
Ne stignem i nije me briga.
Radim 10-12 sati dnevno, putujem 4, a spavam 5.
Ostatak potrošim: u teretani 2 sata, tuširanje pola sata.
Ostalo na dijete.
Kuham samo vikendom.
Preko tjedna jedem na poslu, kći na faksu, a muž se snalazi. Pod stare dane je počeo kuhati pa skuha povremeno sebi.
On i brine o psu. I ništa drugo.
Čistim i peglam vikendom.
Frizeru idem danas nakon 6 mjeseci.
U shoppinge ne idem jer ne stignem.
Čitam isključivo na godišnjem.
Prestala sam se detaljno šminkati jer radije ujutro pola sata dulje spavam.
Nokte nisam lakirala ne pamtim od kad.
Ustajem u 5,15.
Doma dođem najranije u 19,00.
Češće oko 20-20,30
Užasno sam umorna.
Ali,
Super mi je posao i plaća.
Dijete je veliko.
Za nju mi je bitno da joj operem i popeglam odjeću i kute za faks.
To napravim u nedjelju navečer kad speglam toranj robe.
Kupila sam si svemirsku parnu postaju i peglam duplo brže.
Toranj speglam za dva sata i usput gledam neki film na tv.
Muž je u penziji.
Njemu isto operem i speglam robu i to je to.
Vrt nemam.
Biljke u kući nisu zahtjevne i moj minimum pažnje im je dovoljan.
Bobby dođe k meni u krevet kad legnem, pomazim ga i za par minuta on ode u svoj krevetić.
Prošlu subotu sam bila na koncertu.
Jednom- dvaput tjedno odem poslije posla na kavu od pola sata/ sat.
I tako.
Zapravo sve što mi je važno i stignem.
Prioriteti su mi se jako promijenili.
Viška vremena nemam nimalo i nije mi važno.
Samo da mi se naspavat pošteno, a i bez toga ja sam sretna i zadovoljna.



Sent from my iPhone using Tapatalk