Peterlin prvotno napisa
Baš razmišljam, u skoro 14 godina braka da li je mm ikamo izašao bez mene... Jednom na neki koncert i to je bilo sve. Ja se isto mogu pohvaliti sa dvije okrugle godišnjice mature i tu priča završava. Istina, mi baš puno ne izlazimo, ali kad izlazimo, idemo zajedno. I da - ni on ni ja nismo obožavali izlaziti nikada, ni u srednjoj školi ni na faksu. I jedva smo dočekali da okolina od nas prestane očekivati da izlazimo subotom. Bolje je štajaznam planinariti nego ići nekam samo zato da budeš viđen.
Dakako, pod izlaske ne računam rekreativne aktivnosti tipa joga, teretana, vožnja bicikla, šetnje i slično. To sve obavljamo u različitim kombinacijama. Isto vrijedi i za muzeje i koncerte. U kazalište ne idemo toliko često koliko bi mogli, djeca su nam velika ali nekako smo izgubili naviku dok su bili mali. Vjerojatno je vrijeme da je obnovimo.
Što se tiče prijateljskih druženja - volimo ići k nekome ili pozvati nekoga doma ili (češće) u vikendicu. Mali krug dugogodišnjih prijatelja viđamo uglavnom čoporativno (imaju djecu iste dobi kao naši, znaju se od pelena i dosta se dobro slažu) oko roštilja, ali ta okupljanja ne smatram izlascima.
Ja ponekad, ali jako rijetko, odem sama s nekom od baba na kavu, uglavnom u kvartu. Zapravo, ne mogu reći da nam nešto fale izlasci. MM nije ljubitelj nogometa, tak da ne ide ni na utakmice (ni kao gledatelj, još manje kao igrač). Ranije bi otišli pogledati kakvu atletiku - baš se premišljamo hoćemo li na Hanžekovićev memorijal (upravo se prodaju karte) ali nam se ne da...počinje školska godina itd. Jednostavno volimo biti doma i ne osjećamo da nam baš nešto fali ako ne izađemo.
Odgovori s citatom