Citiraj Beti3 prvotno napisa Vidi poruku
Veliki potpis. Zna mikka znanje A ni iskustva joj ne manjka, zar ne mikka?

I moram ti napisati, enolee, u vezi one riječi iz naslova HOROR. Horor bi bio da beba oboli ili se ozlijedi. Ovo što je vama, nije horor. To tako je.

Prvu godinu života mama treba sebe staviti na stand by. I uživati u toj tako kratkoj i tako veličanstvenoj prvoj godini.

Od posve bespomoćnog novorođenčeta narastu u dijete koje stoji na svojim nogama, razumije, traži, ponešto i jede samo, prepoznaje ljude i stvari...i raste tako da to možeš vlastitim očima promatrati. Kud ljepše! Imala sam tu divnu sreću da tri puta uživam u prvoj godini svoje djece i žao mi je silno da nisam imala još tih prvih godina, najljepše doba u rastu svakog djeteta. Lijepe su i ove kasnije godine, ali prva je neprocjenjiva.
u svakom slucaju sam pretjerala s hororom. i to sto horor stvarno znaci, po tvom, stoji. u mom slucaju je vise manje trebalo u tom nazivu biti duhovitosti. svakako sam svijesna da postoje puno puno puno gore situacije od moje, i iskreno zalim mamice koje na bilo koji nacin pate, ili im je tesko, ili je bebicama tesko..
otvorila sam ovu temu jer je meni moja situacija teska. znam da moja malena mene treba 24-7 i ja joj se dajem kompletno, bez trenutka odmora. ono sto mene muci je njeno, ne moje, nespavanje. ne spavam vec 4 mjeseca jer osluskujem svaki njen sum, i sa cicom je u ustima veliki dio noci i jutra. ali horor mi je to da beba koja je spavala (da, sama se uspavljivala ravno, ako, mjesec dana) po cetiri puta na dan po sat vremena, odjednom ne spava, a brizna umire (preneseno znacenje) od umora. a ja joj ne znam kako pomoci jer se automatski okrece na trbuh, citaj:iste sekunde kad je polegnem, i onda place jer ne zna sto treba raditi. na rukama zaspati ne zna, a i u jednoj temi sam pricala o nacinu na koji cica pa je i takvo uspavljivanje bilo problem.
ali evo, da vam se pohvalim da sam nasla, za sad, lijek i za sve to, koliko god da cu opet naici na duse kojima ce to biti bezveze, ali me to nimalo ne smeta jer sam nasla trenutacno ono sto mojoj bebici pomaze da se umiri i da barem malo spava.
od kako se probudi je pokusavam svaka cca 2 sata staviti na cicu, malo zatamnim sobu, i prihvatila je da, dok je lupkam po guzi, dugo cica i naposlijetku zaspe. jucer sam svako njeno spavanje po pola sata lezala uz nju kako se ne bi okrenula na trbuh i probudila, a danas sam se izvukla i ostavila je da ostatak odspava sama. mikka, evo, kao da sam procitala tvoj savjet.
to pisem ako nekom pomogne, ako se netko nadje u slicnoj situaciji..
svakako da je posljedica takvog uspavljivanja to da po noci svako budjenje ukljucuje i stavljanje na cicu. a dok dojim ne spavam. a ona u snu okrece glavicu u madrac, pa pripisimo mojoj brizi za dijete i to da je uporno zaspalu stavljam na kreveticu jer su tamo senzori za disanje, jer me panicni strah da mi se ne ugusi dok ja spavam pa tu opet lose spavam.. tadada, ispadam ko neka zrtva, nije mi cilj.

a to da sam si na stand by-u... ne, ja nemam ni gumbic na kojem to pise, a kamo li da ga mogu upaliti.

regresiji pripisujem i to okretanje na trbuscic, mozete zamisliti kako je kad gledate bebu koja je umorna, jedva zaspala i onda se opet i opet i opet i opet okrenula na trbuh, probudila i pocela plakati. pa je*ote, meni je to horor radi nje.

mamice, hvala na savjetu, ali stvarno znam da mene moja beba treba i ne uzimam njeno postojanje zdravo za gotovo, bas nikada i nikako.. a da je cudno da beba sama zaspe, je, ali takva je bila moja blazena. pisi kuci propalo, da da.. :D