Ja sam za sve varijante. I s papirom i bez, i s osobom različitog a bogami i istog spola...kako kome paše. Ja sam se udala jer smo se ludo volili, bila sam trudna i to je ubrzalo stvar. Pir su platili roditelji popola, pokloni su išli nama (samo što mi nismo dobivali po 100 € nego set čaša, teća, pijata), imala sam bijelu iznajmljenu vjenčanicu. Nikad u životu nisam maštala o vjenčanju, dogodilo mi se sve suprotno od onog što sam maštala. Odgajana sam od strane skorofeministkinje koja nema visoko mišljenje o muškarcima, ima nevaljan brak i vrijednost braka se nikad nije isticala. Pa sam tako ja mislila da se neću nikad udati, da ću biti slobodna, imati koga oću, uživati. Kad ono, ja ispala prava tradicionalka..udala sam se i volim brak, muža, našu obitelj..baš mi je žao što sam imala loše mišljenje o svemu tome. Ali nikad nebi imala negativan stav prema nekome tko živi nevjenčan ili, kako sam već rekla, u bilo kakvoj drugoj varijanti. Meni je to sve super, ljudi trebaju organizirati svoj život prema svojim željama i sklonostima a ne prema svima ostalima.