odgoj pasa

[IvanaR]

Imam pitanje za sve vas koji ste iskusni sa psima, šta konkretno zamerate Cesaru u njegovom pristupu psima. Odnosno, u čemu, po vama on greši?
Ne mogu da kažem da sam svaku emisiju odgledala, ali ono što sam gledala bilo mi je prilično zdravorazumski. Standardne poruke su mu da pas mora da se šeta i istrčava svakodnevno i da dvorište, ma koliko je nije dovoljno. Da psu moraju da se postave pravila i da se ona dosledno sprovode. On potencira da čovek mora da preuzme ulogu vođe čopora i odredi pravila. Meni sve to deluje ok.
Nije mi namera da provociram. Ja sam u čitav svet pasa tek ušla. Pre dve nedelje dobili smo ženkicu srednjeg šnaucera staru 2 god. Ona je stigla zaista lepo vaspitana i bez nekih problema u ponašanju. Naravno i ona mora da se privikne na novo okruženje. Npr nije nikada bila u liftu i bojala se da uđe. Prihvatili smo njegov savet, smireno i odlučno bi je uveli u lift, nismo je mazili, tešili i to je vrlo brzo prevazišla. Slično nam je i sa gustim saobraćajem, nije na njega navikla, ali ja je svakodnevno provedem delom i po glavnoj ulici i vidim da napreduje postupno. Nadam se da ne grešim, naprosto ne bih želela da u panici podleti pod auto.
Meni je Cesar, slobodno mogu da kažem, otvorio oči koliko puno psi osećaju raspoloženje vlasnika i koliko ono upravlja i njihovim ponašanjem. Anksioznost se tako lako preliva sa čoveka na psa, a čoveku je veoma teško da to uoči nego uzroke za pseće ponašanje nalazi u okruženju, umesto u sebi.
Ih, sad još ispadoh i fan

[šafran]

Što se tiče ostaloga što si navela, to stvarno nije neka topla voda, to će ti reći svaki instruktor u svakoj školici i naći ćeš u skoro svakoj knjizi o psima, u biti to spada pod neke osnove koje skoro pa svaki i prosjećni vlasnik često ipak zna jednostavno intuitivno.

[šafran]

E da evo baš mi je sad pala još jedna usporedba dijete i psa, kao i sa djecom i sa psima jednostavno treba raditi smireno, kao i na djecu i na pse prelazi naša nervoza.

[YellowSky]

Imam pitanje za sve vas koji ste iskusni sa psima, šta konkretno zamerate Cesaru u njegovom pristupu psima. Odnosno, u cemu, po vama on greši?

Za moj ukus je Cezar grub, ne dopada mi se kakav odnos ima sa psima, ni kolicina calming signala koje mu salju, a on ih ignorise. Uopste mi to nije nesto cemu bih tezila.

Ono sto si pisala o liftu i mirnoci - sa 2 od 3 moja psa bi takvo postupanje bilo ok - jer su to normalni psi.
Sa jednim se nije moglo tako, i takav pristup nam je napravio mnogo stete. Umesto da je navikne na neke situacije - potpuno je izgubila poverenje u mene. Trebalo je da procitam puno, prodjem, pokusam da bih to ispravila.

Hvala za link Mima, zaista je interesantan clanak. Slažem se da je nagrada, bilo to keksic ili tapšanje, jak podsticaj za željeno ponašanje. Zanima me kako se treba odnositi prema neželjenom ponašanju. Meni je logicno da ako pas uradi nešto što ne želim ja reagujem kažem NE ili FUJ TO.
Može neka preporuka za sajt ili knjigu na temu kako sa psima?

U zivotu s psom mi je vazno: bez kazne (ili bar sto manje kazne), medjusobno poverenje i postovanje, poznavanje, igra i rad (ne bih rekla da moji psi to razlikuju). Ja odredjujem (znacajna) pravila, ali ne ocekujem psa da poslusa bilo sta sto ga prethodno nisam naucila. Posebno ne u okolnostima koje su komplikovane (puno pasa, mirisa, dece, loptica, hrane). Primer - nikada ne zovem psa, ako nisam sigurna da ce doci. Ako mi prethhodno ne dolazi 100% u stanu, pa 100% na praznoj livadi, necu ga zvati iz igre. Ali cu nagradjivati spontane dolaske do mene.


Nisam za kaznu, vec za sprecavanje nezeljenog ponasanja. Ne dajem psu priliku da gresi (puno). Vazno je da psu bude lako da uci, da nema mnogo prostora da gresi. A u dosadnom stanu dok ti imas lopticu/keks u ruci je tako lako doci!


Npr, ako mi pas smetlari, pustam ga samo tamo gde znam da nema sta da smetlari. Gde ima djubreta, na lajni je. I nagradjujem sto nije pojeo ono sto nije ni mogao da pojede (otprilike). Paralelno ucim "pusti", tako sto se menjamo. U pocetku samo da pusti "losiju" stvar za "bolju", kasnije bilo sta. Polako uvodim distrakcije. Npr da moze da pridje hrani, koja mu nije jako draga, pa obilno nagradim necim daleko boljim ako nije pojeo.
Ako mi nesto usput pojede, to nije greska psa, pa ne zasluzuje kaznu - ignorisem. Ne otimam iz usta, ne vristim (osim ako je bas otrov, naravno! ovde pricam o starom hlebu sa ulice), samo ne nagradim. Pogresila sam ja. Ili sam mu dala mogucnost da uradi nesto sto jos ne zna da ne treba, ili sam kasno reagovala, ili...
Ako pas stalno gresi, nesto radimo pogresno. Ili ocekujemo previse, ili ne pazimo dovoljno.
Koristim klik.


Da, treba koncentracije, ali je mnogo lepse i lakse i pouzdanije nego urlanje na psa i udaranje.
Za mene licno je to jedini moguci nacin.


Moja lista sjajnih ljudi u svetu pasa bi bila:


Na 1. mestu Susane Clotier - Bones would rain from sky. Predivna knjiga o odnosu coveka i psa, o postovanju psa i postavljanju granica na fin, ali psu razumljiv nacin. To je knjiga o filozofiji zivota sa psom, pre nego recept kako nauciti psa nesto. Meni je pomogla beskonacno!


Turid Ruugas je interesantna. Ne slazem se s njom u nekim stvarima, mislim da nemamo iste stavove o radu sa psima, ali je prijatno procitati je i videti da neke stvari mogu na drugi nacin, prijatnije.


Silvia Trkman - slovenska agility takmicarka - njena filozofija zivota sa psom i rada mi se veoma dopada, mnogo stvari koje sam procitala kod nje su mi puuuuno pomogle! Naravno, njeni online kursevi su fantasticni, ali ne verujem da nekog ovde zanimaju agility i trikovi.


Tu je i puno instruktora, handlera, vlasnika, od kojih sam cula prepametne stvari, ali pisem o onima koji imaju knjige/blogove. Napisacu linkove malo kasnije ako te zanimaju, samo da nadjem.