Ma meni uopče nebi smetalo kad bi on usred noći došao k meni. Al ne dođe, on urla i plače. I nudim ga da idemo k meni al neće ni ćut! Ja moram k njemu, stisnut se uz zid, on se zalijepi na mene i tako do jutra...
Sreča pa ne radim jer nemam pojma kako bi funkcionirala, i ovako jedva ustanem koliko me bole leđa, jedno jutro nisam ni ustala, upalila sam im crtiće i ostala ležati sve dok nisam bila u stanju odvući se do kuhinje po tablete.
Nije tu sad toliko ni pitanje umora ni te boli, nego sam ja istinski nervozna, da ne kažem živčana, kad ga čujem da krene plakat. Znam da ružno zvuči ali taman se fino ugrijem i najljepše zaspim i onda se on budi. I ne želim bit živčana na dijete jer se budi al kad te netko svaku, baš svaku noć prene iz sna i kad znaš da ćeš ostatak noći provest naslonjena uz hladan zid, teško je ostati smiren...