 |
|||
manjak koncentracije
Dali vam se desava da osjetite manjak kocentracije,
naime primjetila sam da imam taj problem,tesko se koncentriram cak i najbanalnije stvari.Jednostavno nemam koncentraciju usredociti se na obicni film ili razgovor.
A na poslu da i nepricam faktici vodim moj mali osobni unutarnji rat sa samom sobom i zelim se koncentrirati ali vrlo tesko uspjevam.
Bilo bi mi drago cuti vase misljenje,iskustva...
Re: manjak koncentracije
Događalo se kad sam pucala od umora i novih informacija i zadataka na poslu..odmori se, naspavaj, otiđi negdje preko vikedna i isključi se iz problema i svakodnevice, pa onda nazad
ja imam taj problem godinama, upozorila me na to jedna frendica, ja bi zivjela jos u blazenom ignoriranju
ljude u pola recenice ili prekinem slusati ili prekinem sa nekom skroz novom pricom :/
da ne kazem da rijetko mogu procitati post dulji od recenice. nakon prve tocke prestanem.
sa knjigama je kako s kojom, vracam se natrag, filmove premotavam.
ali silim se, kod razgovora mi pomaze da ponavljam u sebi ono sto sugovornik govori. ovo mi je npr na poslu jako bitno. jer nekad skroz znam odlutat. oko mene vec znaju, skuze po pogledu.
jednom mi je frendica nesto prepricavala i kad je skuzila da sam odlutala ubacila je u pricu neke deve iz afrike. sve ja otklimala i ahaaakala. vec se 20 godina tome smijemo.
nadji za svaki medij neko sredstvo privlacenja paznje
ja npr ako znam da zelim pogledati neki film na teveu bez da pola filma provedem u nekim mastanjima, ja ga gledam peglajuci. ne znam na koju foru ali ta pegla me drzi uz film. (ok, ali kod mene nema ravnog ruba)
za razgovore na telefon ponavljanje u sebi ili ponavljanje na glas: dakle, rekli ste....
Surfala sam malo po internetu nebili nasla pravi odgovor,znam da dolazi od stresa i svih malih i velikih problema koje se desavaju u najnormalnijoj rutini.
Pretpostavljam da je i stvar karakter tj koliko smo sami jaki da se nekoj stvari odupremo i kazemo bas me briga.
Ali kako si i sama rekla to mi se nedesava ponekad ,svoju dekoncentriranost osjecam vec par godina pa cak i na godisnjem odmoru
tesko mi je usredotociti se i tesko shvacam iako sam u skoli bila uvjek najbolji ucenik,osnovnu i srednju skolu sam zavrsila sa 5 a se osjecam ko najveci kreten
Ja znam da mogu biti bolja nego sto jesam ali neznam kako
da izidem i oslobodim se tog tereta nije moguce da je nepobjedivo!!!
ovako je i kod mene, ali mi i ne pomaže baš na poslu.ivarica prvotno napisa
nedavno sam ispala totalni kreten isprid sugovornika. priča čovik, priča li priča, a ja ga već od druge rečenice ne mogu pratiti osjetim da je pri kraju te priče (btw, kakva je bila priča i gumenu bi patku ugušila) i pažljivo (ko napeta puška) čekam njegovu zadnju rečenicu s kojom bi ja nastavila dalje razgovor. i završi čovik, a ja ko blesa kažem: znači, vi bi napravili ???? oprostite što ono
gleda me čovik u čudu, ja crvenim jer nemam blage veze o čemu je uopće bilo riječi.
druga sramota je bila da sam sugovornika pitala dva pitanja, on odgovorio na prvo i pita mene: oprostite koje je bilo vaše drugo pitanje, a ja mrtva hladna stanem, gledam ga ko tele u šarena vrata i kažem: ne znam, zaboravila sam i ja
ali meni je još veći problem koji me stvarno zabrinjava: zaboravljanje ljudi. mm na to dobiva živčane napadaje. npr. nekoga sam vidila x puta, popili i piće nekoliko puta i kad mi mm spomene tu neku osobu ja ustvrdim kako je nikad nisam vidila i nemam pojma ko je i šta je. i stvarno se ne mogu sitit ni uz najbolju volju. ili se sretnemo u gradu, popričamo, a kad zamaknemo iza kantuna ja pitammm-a: ko je ovo bio? mm poludi. "ti nisi normalna, pa kako se ne sića, kako me možeš to pitat, pa sidila si s ovom osobom barem 5 puta na piću"
ne znam, ja sam se, otkad sam osvijestila sto drugima smeta i sto smeta meni za svakodnevno funkcioniranje, i kako to sto bolje hendlat, prestala opterecivat se
ljudi oko mene s kojima radim znaju kad me trebaju upozoriti da nesto STVARNO procitam i ne cude se preskakanjima i mojoj zblenutoscu jer znaju da nije do njih, nije osobno, nego je do mene.
ja to dozivljavam u neku ruku i darom, ma kako to cudno bilo, jer mi u tim lutanjima padaju na pamet najbolje ideje i rjesenja za hrpu situacija, a to sto ne procitam nego 10% posta, prvu recenicu, zadnju i prvu rijec od svakog reda, ha, pa skoro bi se moglo reci da sam i tu na dobitku
a sad ivarica reci ti meni jesili ti moj post procitala
ili si si samo pogledom preletjela iznad njega
ja to nikako neprihvacam idem si sama na zivce
zamisli da sam jednom zaboravila u kojoj ulici sam parkirala
auto i onda sam sve ulice redom prolazila nebi li ga nasla.
Sad mi je smjesno ali u tom trenutku sramila sam se same sebe
a kamoli ostalih koji su me cekali ispred auta
Citala sam negdje da manjak koncentracije dolazi
i od nedostatka zeljeza u organizmu,jeli netko
od vas pokusao sa kakvim tabletama?
ma nisam ni ovaj
ja nemam problem sa zaboravljanjem
mozda da pregledas stitnjacu?
koncentracija nula bodova
i to me plaši pomalo
isto znam stat malo i mislim di sam ono parkirala, odem tamo, nije, aha- tamo sam jučer, ček, ček, a di sam danas pa vrtim film
sve radim u petoj brzini pa nekad da me pitaš što imam na sebi nemam pojma
dugi razgovori su mi naporni jer se malo pogubim, čak i knjigu znam čitat pa se vraćam na početak strane jer pri dnu više ne znam ko je ko
ljudi moji..što će bit u pedesetoj
:shock:
Cure, sad mi je lakše!
Pogotovo od onog "ne znam kaj imam na sebi"
ja vam se pridružujem
ne sjećam se stvari od prije 5 minuta ali znam one od prije 10 godina
i kaže meni šef da sam totalno nezainteresirana za posao a ja neznam kako mu objasniti
mozak mi totalno zablokira, držim nešto u ruci i tražim to 5 minuta
nakraju zaboravim i što tražim
MOžda pomogne ovaj članak http://www.centar-angel.hr/HR/articl...motivirati.php
iako moram priznati da ga nisam pročitala, samo preletila, jer nemam strpljenja (valjda se suočiti sa samom sobom...
x
U mom slučaju je hipotireoza bila uzrok slaboj koncentraciji.
Prekontrolirajte TSH.
ja sam anemična čitav život (teška anemija) i prije par godina su otkrili da nemam lijevi režanj štitnjače.
znači na željezu sam čitav život, na hormonima par godina.
a meni sve gore i gore...
I ja vam se pridružujem!
Štitnjača i željezo su mi u redu,dakle neznam u čem je problem? :?
ma u biti znam ja...problem je u glavi...najvjerojatnije
Ovo debelo potpisujem1mozak mi totalno zablokira, držim nešto u ruci i tražim to 5 minuta
nakraju zaboravim i što tražim
1=!
pa dobro i nema nas bas puno(Bogu hvala
Evo, da se i ja prijavim...
Mozda nas nema puno, ali mozda i nismo svjesni toga (mene DRUGI LJUDI cesto upozore na to...
Meni to nije bas redovno stanje, ali ima trenutaka (jugo, pms i slicno) kad sam NEUPOTREBLJIVA i kad je bolje da se ni ne primam nikakvog posla, jer sve sto dotaknem pretvori se u danevelim kaj!
Od navedenih simptoma imam niski tlak, strasno nisko zeljezo, a i godine (he he he... klimakterij pred vratima)!
Ali isto tak moram reci da imam i "svijetle trenutke" kad mi je efikasnost iznad prosjeka, pa pohvatam repove iz ovakvih losih dana i sve pet!
Jedino se trudim da oscilacije koncentracije (a koji put i raspolozenja) ne utjecu jako na moju djecu, iako su oni navikli na to.
Podižem...
Krenem nešto raditi.. pa ne znam gdje sam stala... pa se pogubim, pa lutam... pa se iznenada nađem... pa posao od sat vremena traje tri...
Pa mi se ne da... pa mi se ide na wc, pa moram provjeriti forum, pa mail, pa drugi mail, pa drugi forum... pa mi se opet ide na wc... I tako ode cijeli dan.
Ma sastancima mislim o besmislu tema o kojima pričamo, sanjam o tome da budem doma...
Čega god se primim zeznem, bar malo.
Umorna sam i neispavana... osim prestanaka noćnog dojenja (što je dolazi u obzir, so far) što preporučate?
Evo sad me zove jedna forumašica kod koje sam jučer išla pokupiti neke stvari dok ona nije bila doma, da sam ostavila 15 kn viška.
Fakat nisam svoja.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom