Moja beba, divna, krasna, kooperativna, mila, uvijek uz nogu ko cucak božemioprosti, povilenila. Ima 21 mjesec. Luda.
Danas je imala pravi ozbiljni temper tantrum. Putem je tako plakala da se malo zbljuvala od grgljanja i protesta.
Ritala se tako da ja, kršno žensko od 180 cm nisam mogla držat je u rukama.
Često se dere, svadi se, teška je fakat. REagira buntom na svako ne.
Dobra bi bila kad bih ja mogla sve pustit i samo s njom hodit kroz život i njezine burne frustracije. Al merem.
Teško mi je. Kao da je sve ono što je bila dobrica sad odlučila nadoknadit. Eto - iz Mire tri vraga vire...
Što vi radite kad imate te male divljake doma a živaca koliko već imate, koliko vam je ostalo od prvog djeteta i od godina koje ste prevalile?!

ps Mislim da sam u šoku jer je mala bila čisto dobra. I ovo je tek počelo. Nisam se nadala tako burnoj reakciji.