Ček, puštaš svoju mačku u svom dvorištu, a susjeda s tim ima problema? Kako molim?superx prvotno napisa
 |
|||
|
|
|||
Ček, puštaš svoju mačku u svom dvorištu, a susjeda s tim ima problema? Kako molim?
Ne dozvoljavam, nemaju što šnjofati druge ljude i njihove stvari.
Što se tiče opasnih pasmina - nisam baš nešto sretna s time, ali da, imam predrasude prema njima.Nisam oduševljena kad vidim da nam u susret ide npr. neki staff, a nedavno je jedan zarežao i krenuo na jednu od mojih kuja, koja ga je btw skroz ignorirala (valjda se uvrijedio
). A s obzirom na to da nam je pred 20-ak godina jedan njemački ovčar zaklao pudlu, valjda su mi predrasude donekle opravdane.
ja imam 2 psa. muškog mješanca od 23kg i ženku rotvajlericu od 40kg. oboje su socijalizirani, oboje vole djecu, oboje su psi koji laju kad pored "njihove" ograde prolaze drugi psi i od oboje ljudi bježe, prelaze cestu (uglavnom odrasli moram napomenuti), dižu male pse u zrak i sl. kad idemo u šetnju mužjak je uvijek na lajni jer se zaletava na druge pse (nepristojan je), ženka nikad jer mi hoda uz nogu. oboje su nezainteresirani za ljude općenito, pogotovo odrasle. ja ih bez problema šećem u 9. mjesecu trudnoće i znam da bi i jedan i drugi prije ugrizli sami sebe nego čovjeka, a da ženka od drugih agresivnih pasa bježi, a mužjak bi se postavio i zabrukao (nema režanja niti pokazivanja zubiju) i pokupio.
psi nisu nerazumni stvorovi koji samo gledaju kako će nekog čopit za nogu, nisu svojeglavi ako su odgojeni i odrasli i ne grizu ako osjete da ih se netko boji.
i sad, da živimo u beču onda za to nema problema, jer svaki pas može u dućan, može u javni prijevoz, može se normalno šetati po cesti. vlasnik mora imati lajnu, ali pes ne mora biti zavezan, mora biti brnjica, ali ne mora biti na njušci. više manje može se psa pustiti na bilo koju zelenu površinu, ali se drekeci kupe. agresivni psi se drže daleko od očiju javnosti i ne šeču se po gradu. to je određeni civilizacijski doseg, a ne hir!
ali pošto kod nas i dalje važi da je pas beštija koja treba biti bjesna na lancu, koja je prljava i nema kaj nekog na cesti pogledati ili ne daj bože pošnjofati jer fuj, gdje je najveći problem kad je pas u parku u kojemu su djeca (a kad padne noć po njemu piške i kakaju ljudski prolaznici).
htjela bih zato naglasiti da nisu psi problem nego neodgovorni vlasnici koji pse puštaju bez nazora, koji ne sakupljaju dreke i ne uvažavaju tuđe strahove od pasa.
problem su ljudi koji su netolerantni na pse općenito pa ih bilo kakav pas smeta i nedaj bože da se pas šeče bez uzice jer ko je to vidio.
problem je sustav koje ne sankcionira vlasnike koji odgajaju agresivne pse i koji agresivne pse ne uzimaju takvim ljudima.
nije problem u psima!
čitala sam naše zakone i propise i od opasnih vrsta navode se samo psi tipa bull te psi koji imaju povijest nasilja (nekog su dakle ugrizli). za sankcioniranje nesavjesnih vlasnika u zg zadužena je gradska komunalna služba međutim ako je riječ o nekom većem psu oni mu se neće niti približiti i ništa se neće dogoditi pošto tamo rade ljudi koji pse ne poznaju. onda se svi ti propisi svode na popisivanje i kažnjavanje bakica koje bez lajne šeču pudlice i maltezere po ribnjaku.
Sve si rekla gizolito. Moja velika želja je jednom prošetati svog velikog psa naravno na lajni po našoj prekrasnoj šetnici uz more bez da ljudi skoro pa skaču u more i da svakii drugi ne komentira, ej jesu to oni što jedu djecu... A ja šetam s nećakinjom od 3 godine i psom uz nogu i trbuhom (nije još do zuba).
Apsolutno podržavam prijavljivanje neodgovornih vlasnika, jer takvi vlasnici smetaju i nama koji se trudimo odgovorno držati svoje životinje, dapače, zbog takvih su naše životinje na lošem glasu.
potpisujem
danas sam čula užasan lavež i mislila pozvati mačka u kuću da susjedov pas ne ludi. a kada sam otvorila vrata na mene je skočio njemački ovčar-nasreću sam u zadnji trenutak ga malo udarila vratima i zatvorila vrata. onda sam spasila mačka s prozora tako da sam otvorila prozor i uvukla ga unutra dok je pas ludio.
nakon toga spopao me užasan strah. sin je prije desetak minuta otišao prijatelju, a kćer na sreću nije bila sama u dvorištu, ušla je prije minutu (dvorište je skroz ograđeno, bar sam tako mislila do danas). s balkona sam vidjela psa kako skače po našem dvorištu a susjeda sa drugog balkona me uputila da je iz susjednog dvorišta, pa sam dozivala :susjed dođite po psa i gađala mu vrata s kvačicama. kad sam već izgubila živce, nakon sat ili malo više, počela sam nazivati veterinarski servis, dumovec i sl. i svi su mi savjetovali da pričekam ili zovem policiju. na kraju je muž došao s posla, pozvonio susjedima i pas je bio od njihovog prijetelja, ostavili su ga u dvorištu i provukao se k nama a nije mogao natrag. vjerujem da je ta ženkica mlada i zaigrana ali nikad do sad se nisam tako preplašila psa.
pišem ovo i ne vjerujem, stvarno sam se preplašila i pobjesnila jer ja zbilja jako volim pse, imala sam psa i imam razumjevanja za životinje, a čak i vlasnike. zato nisam zvala policiju, i zato sam čekala prije nego sam zvala dumovac. ipak, i za mene postoje granice.
nakon što je mog oca ugrizao pas koji je mene prije toga napao, a dijete mi skoro ugrizao pas nakon što su njegovi vlasnici tvrdili da je miran i da neće nikome ništa, ne zamaram se time zvuči li lijepo ili nelijepo da psima ne treba vjerovati
moja ne dira pse bez pitanja, a uopće nije dirala onoga koji je na nju skočio, samo je s tatom prošla blizu njega - znači, niti u jednom od ovih slučajeva psi nisu slali znakove upozorenja prije napada
moj pas je na lajni ali ne povlačim ga i ne odvlačim od ljudi na cesti ako ih želi ponjušiti... ako baš vidim da idu mala djeca kojima je u razini lica onda ne pustim jer bi se klinci mogli prepasti (Tija ima 28kg i crna je - samim time ljudima spada u kategoriju vuka valjda...)
ionako je jadnoj trebalo skoro 4 godine nakon azila da počne prilaziti ljudima na cesti - toliko je imala povjerenja u njih...
ako netko ima nešto protiv da ga ona ponjuši - ne zamaram se s tim jer mi je to u rangu da im niti ja ili moje dijete ne smiju prići - suludo... uostalom, oni koji se psa boje ionako prelaze cestu čim nas vide na horizontu... a ja šetam sa trbuhom do brade i psa vodi moj klinac od 3 godine...
u liftu nemam namjeru psa udavit lajnicom zbog nečije vrećice... ionako u lift s nama ne ulaze oni koji ne žele bit pored psa...
poštujem zakon - pas je vezan, za njim skupljam govna, ali baš da ću se ponašat kao da imam zaraznog gubavca na lajni - neću...
Pa nije mi ok da tolikog psa na lajni vodi dijete od 3g.
Nije uopće važno kako to zvuči meni ili tebi nego kako zvuči tvom djetetu, a ti slobodno uči dijete o psima ono što želiš, tvoja stvar.
Evo vam jedne informacije koju je dobro znati i širiti http://www.vagabond.hr/zuti-pas/
Radi se o projektu žuta vrpca kojom vlasnici označavaju pse kojima iz nekog razloga nije poželjno prilaziti.
Uh, kud bas zuta traka?
Da, niti meni se ne sviđa, baš budi glupe asocijacije, a rekao mi je instruktor u školi da ju stavim peseku jer je užasno preplašena.
pa vjerojatno niti drugima nije ali da ju upoznaš bilo bi ti jasno
on ju vodi od kad je prohodao a i prije - iz kolica...
ja sam naravno uvijek na oprezu jer ju može nešto omesti, nije trenirana kao radni pas ili nesto slicno, samo je jako nježna i pažljiva
ne brini za moje dijete, nema potrebe.
Vidiš, ja imam psa, ali ni u ludilu mi ne pada da joj dozvolim da prilazi drugim ljudima, a još manje da ih njuši. Iako je moj pas više igračka, nego pas, ja kao vlasnik nemam prava druge ljude smetati svojim psom.
Ako ju netko pozove ili me pita da ju pomazi, i jedna i druga ćemo se odazvati i ona će sva sretna prići većini ljudi da ju poglade, ali ne ako ovi to ne žele. Moj pas je moja briga i neću nikoga smetati s njom.
Smeta me kad drugi ljudi vode psa bez vezice, to mi je nepristojno. Nisu svi ljudi ljubitelji pasa.
pa nisu svi ljudi niti ljubitelji ljudi pa nitko njima ne zabranjuje da mi prilaze na cesti i žicaju kunu za pivu...
nisu niti svi ljudi ljubitelji djece pa neću djetetu braniti da prođe blizu nekoga da mu slučajno ne bi smetalo...
malo pretjerujem ali probaj izvuci poantu...
nitko mene ne pita dal mi smeta da mi pijanac stoji u liftu i smrdi, jer je on eto čovjek kao i ja... a moj pas ima više manira od njega...
potpisujem da nekoga može i treba smetati pas bez lajne ili govno u parku ali nemam se namjeru nekome ispričavati i micati zato što imam psa pored sebe...
meni su psi živa bića kao i ljudi i imaju jednako pravo koegzistirati na ovom svijetu kao i mi... uz pravila koja postoje i vrijede - kao i mi...
cappy, imaš pp.
Od djetinjstva imamo psa u kući, uvijek, jedno vrijeme smo imali mačku, sad nemamo svoga nego sveki ima psa, u istoj je kući, istom dvorištu, samo kat ispod nas. Psi su mi nekako dio života, nikad ih se nisam bojala, niti ih se boje moja djeca.
No, bez obzira na moju ljubav prema psima, nije nimalo suludo to što ovi drugi ljudi misle, i što se boje, što ne žele da ih tuđi psi njuškaju, ni da na njih laju po cesti, ili što ne žele uopće imati kontakt s njima. Upravo suprotno, suludo je ovo što si ti izjavila, ti nisi tvoj pas, ni mačka, ni krava, ni miš, ni hrčak, niti je to tvoje dijete pa da bi uopće uspoređivala prilaženje ljudi s njuškanjem psa.
To što je tebi pas isto što i dijete, drugim ljudima nije. S mojom sveki pas spava u krevetu, ima svoju fotelju, dekicu, pas je pametan, ja bih rekla - genije (ne zezam se) i dobar je. No, kako idu godine, slabe mu živci, pa se i njemu svašta događa.
Nisu jednom došli ljudi s ceste, ljuti, vidim im na licu da kipe i sad će eksplodirati, krenu meni govoriti "Gospođo, je li to vaš pas? Iskočio je preko ograde na cestu, skoro sam pod kotačima završio...."-
-Nije, gospon, nije, molim obratite se gospođi dolje, ja nemam ništa s njim...
A mojoj sveki pas je svetac, on aureolu oko glave nosi, ma ne bi on mrava zgazio, di bi on, on to samo jadničak kad se kujice u kvartu tjeraju malo nervozan, pa odluta za njima i nema ga par dana, ..pa onda ona svakog poštara i dostavljača koji umiru od straha dok ovaj laje uvjerava kako mogu slobodno ući "jer im on ništa neće" i da nikad nikog nije ugrizao (da, sad bi svatko trebao biti sretan jer je ovaj nevin, zasad)...i kakvi su to ljudi koji ne dijele to njezino obožavanje psa, a gle, pa njega moja djeca potežu i čupkaju i jašu i igraju se s njim. Onda još pokaže kako se s njim nateže moja mala od godinu dana i to bi sad trebalo tog čovjeka, kao, oduševiti.
Ma što bi to trebalo zanimati druge ljude? Oni su po meni debelo u pravu, a ne ti i moja sveki. Tko ih voli, taj će sam prići, moje klinke bi se svakom psu kojega sretnu u parku u usta uvalile, i znaju kako ide "njuškajući bonton", ali ja obavezno pitam vlasnike prije smiju li, i stvarno se nekad više pas boji djece nego oni njih.
Samo ne shvaćam kakva bi to bila uvreda za psa kad ga se ljudi boje i kad ne žele imati posla s njima.
Čovjek je čovjek, a beštija je beštija.
Ja se ne osjećam sigurno kad me pas počne njuškati ili skakati po meni i obično automatski stanem i zatvorim oči.
ni ja ne volim kad me psi njuškaju
ili mi se motaju pod nogama
ili idu pokraj mene i laju na sav glas
i uopće ne shvaćam ovu usporedbu pasa s ljudima, ali stvarno ne kontam
a kojom vrpcom se označavaju "#$%& vlasnici?
naime češće naletim na normalne pse...
ja lagano pružam ruku prema psu, da me može ponjušiti...
(lijevu ruku. desnu ne, jer su me dva ugrizla. poznata. nakon što su lajali. da netko ne uzme "neće grom u koprive" za ozbač hihihi)
onda on odluči da li se želi družiti samnom ili ne
Dijete u biti ne treba učiti niti da se boji niti da se ne boji psa, već da ga respektira, bez obzira na veličinu, i bez obzira bio tuđi ili naš pas.
Moja je do svojih 3 godine usvojila osnove.
Ne dirati tuđeg psa bez pitanja, ne prilaziti nepoznatim, a većim psima od sebe (bez obzira što je rasla uz psa čija glava je skoro bila velika ko ona).
Pitati prije nego kreneš psu vlasnika, smijem li ga dragati, pa sad sa skoro 4 već iz prve odmah prvo ide vlasniku, a onda tek psu. I kad dobiješ dopuštenje uvijek najprije pružiti rukicu pred pseću njušku da te onjuši i da ti on sam da dopuštenje da ga smiješ dirati - ukoliko pas okrene glavu od tvoje ruke i krene unazad, ne diraj. Nikad nepoznatom psu sa rukom poklopiti glavu ili mu se bacat u zagrljaj.
Ništa nije bila niti pre mala niti nerazumna za ovih par stvari usvojiti i evo nema ni 4 ponaša se prema nepoznatim psima, bolje nego neki odrasli.
Xa kojom vrpcom se označavaju "#$%& vlasnici?
naime češće naletim na normalne pse...
A sad što se tiče koliko pas ima razuma, pa psi imaju instikte, imaju i emocije, sad koliko razuma u njima čući, pa ne želim sad ovdje ulaziti u diskusiju o tome, alinakon životnog iskustva sa psima, nakon posljednjeg ekstra dominantnog mužjaka, ionako pomalo surove i nimalo lagane pasmine, fizički jakog i teškog, 50 kg ko ništa, period između puberteta i 5 godine nam se svodio uglavnom na uspostavljanje poretka, tko je doli sad bi gori, ništa neobično za ove pse, a pogotovo kad naletiš na ekstra dominantnog mužjaka, promatranje i njega i hrpu pasa i njihovo ponašanje, pas je ipak pas i pokloniti 100% povjernje životinji smatram prije neodgovornim, nego razumnim.
Iako tokom svih tih godina, na koncu i naša simbioza koja je proizašla i iz života na malom prostoru 24 h/7 je dovela do toga da se on i ja razgovaramo pogledima, kimanjem glave, i gestama, kad mi je jednom samo krivo pogledao kćer bilo je dovoljno samo da ga pogledam, poklopio se ušima, došao do mene licnuo ruku i opet mirno lego, usprkos svemu tome znala sam i bila svjesna toga u svakom trenutku da je on ipak pas, koliko god ponekad imao otvoren, topao i ljudski pogled, ali već u nekom sljedećem trenutku zatvoren, distanciran, hladan.
S time da moram naglasiti još jednu stvar, moj doživaljaj pasa se značajno razlkovao od životnog perioda do životnog perioda,sasvim drugačije sam doživaljvala pse sa 10, 20 i 30, a sasvim drugačije ih doživljavam danas sa 40.
A psi se mjenjaju također. Kada ga se sjetim kao šteneta, nije se odvajao od mojih nogu, kakva uzica, kakvo šta, čitavu plažu, put do doma kroz gužvu i plac je kaskao iza mene bez da se osvrnuo na išta, čak i kad mu je neki tip uprolazu pružio komad kruha s paštetom, ništa, on je izabrao nas od kada smo ušli kroz vrata uzgajivačnice, ali to nije bila garancija za ništa. Do godine i pol dana smo imali savršeno odgojenog, socijalziranog, pristojnog psa, što se agano počelo mjenjati sa njegovom zrelošći i kako je bivao stariji sve je više ispoljavao svoju pravu zrelu narav koja je punikrug zatvorila sa 5 godina, period kad su se mnogi upravo rješavali ovih pasa, uglavnom mužjaka, jer više nisu mogli s njima. Zato uvijek naglašavam, psi žive dugo i na to treba misliti prilikom uzimanja bilo kakvog šteneta, psi prolaze sve faze rasta i razvoja i starenja sasvim isto kao i čovjek, samo ubrzano, imaju svoje dobre i loše dane, svoje "migrene" i loša raspoloženja, svoje osobne pseće uspone i padove, psi nisu osobe, nisu ljudi, ali su živa bića.
Žuta vrpca ne znači da je pas "#$%&, agresivan ili zločest, nego da vlasnik moli da se ne prilazi psu, za što može biti puno razloga, npr
Možda ima zdravstvenih problema ili je u procesu treniranja.
Možda je to udomljen pas koji prolazi rehabilitaciju. Takvim se psima svijet može činiti jako strašnim.
Možda je imao loše iskustvo s drugim psima ili ljudima, a možda se jednostavno ne osjeća ugodno kraj onih pasa koji žele svakog pozdraviti
Mima mislim da je to bila šala na račun nas vlasnika, bar sam ja tako shvatila
Inače ta vrpca ili neka univerzalna oznaka takve vrste uopće nije loša stvar, time bi se izbjeglo puno nesporazuma i neugodnih situacija, ponekad i opasnih.
psi se upoznaju njuhom, to je njihov način komuniciranja... ako nam prilazi neki čovjek i ona ga želi upoznati - neću ju navlačiti svaki put kad netko ide prema nama... osim toga s tim navlačenjem psu samo prenosiš nervozu, on misli da se događa ne znam što i na kraju dobiješ psa koji laje i baca se na prolaznike jer misli da je to nešto opasno što dolazi... totalno kontraproduktivno...
naravno da neću dopustit da ona na nekoga skoči (ionako to nikad nije radila, niti kad je bila mala jer je imala veeeeeeliko nepovjerenje u ljude i nije im uopće prilazila) ili da nekom gura njušku u guzicu ali ako želi nekome prići i ponjuškat ga onda ju pustim... ionako ona jako dobro zna tko je uopće vrijedan njezine pažnje a tko nije, neće svakome... i uglavnom ljudi i nju tako srdačno pozdrave, rijetko se desi negativna reakcija... a najčešće se ne dogodi nikakva interakcija nego se čovjek i pas spontano mimoiđu bez ikakvog navlačenja i tenzija...
moja životna filozofija je "live and let live"... ako ja hodam pločnikom onda i moj ili bilo čiji pas ima pravo hodat tim istim pločnikom, tako sam odgajana i tako se i ponašam
Pa zato je ovaj projekt sa žutom vrpcom (koliko god je boja nesretno odabrana) dobar i zato ponavljam što on znači, da što više ljudi dobije tu informaciju - da se ljudi na neki način upozore da ne prilaze tako označenom psu.
Iz mog nevelikog iskustva, ljudi se pomalo naljute i uvrijede kad ih zamoliš da ne diraju psa, posebno kad kažeš djetetu da je bolje da ga ne dira.
Ja sam danima djeci u kvartu govorila da je pas dobio sredstvo protiv buha i da ga radije ne diraju (a u stvari je pas preplašen).
Mi ulažemo stvarno puno truda i vremena da nam se pesek oslobodi i ohrabri prilaziti ljudima i psima i svaki nagli i neželjeni dodir je korak unazad u tom procesu.
Lukab, meni je takvo ponašanje koje ti opisuješ stvarno neodgovorno, da ne kažem neodgojeno. Da sam ja u liftu s tvojim psom, i da mi krene njušiti i lizati vrećice ili mene, ne bi se dobro proveo. Ili u parku, na ulici, bilo gdje. Otkad sam nedavno imala incident s jednim psom koji je naskakivao na mene i njušio me (a vlasnici samo blaženo sjedili i gledali, uz onu staru "neće ti ništa"), nemam ni minimum tolerancije prema takvim psima i vlasnicima. Tebi može smetati taj pijanac kojeg si navela kao primjer, ili ljudi, ili što si već napisala, ali dok te nitko nepoznat ne dira, vjerujem da možeš to otrpjeti. Ako već stavljaš svog psa u isti rang s ljudima, onda pretpostavljam da ti ne bi smetalo da ti neki čovjek priđe na ulici i počne te njušiti ?
Ne volim da mene i moju djecu dodiruju i prilaze bliže od pola metra nepoznati ljudi ni psi. I sve koji to rade smatram neodgojenim. I kad mi se objašnjava da je to normalno, onda bih se tukla...
Naravno, ni djeci ne dozvoljavam da prilaze nepoznatim ljudima i diraju ih ili gledaju što imaju u vrećicama.
X
U principu volim pse, ali svoje, ne tuđe.
Dakle OK mi je da me moj (ok - bratov, svekijev - svog vlastitog nemam) njuška i šnjofa, da se mazimo i da prilazi mojoj djeci, ali tuđi psi nikako.
Svi vlasnici pasa koje sam srela u zadnje vrijeme su uspješno makli svoje pse od mene i djece, uvažavajući naš prostor. To je minimum kulture koji bi svaki vlasnik psa morao imati.
Moram se osvrnuti da sam češće srela roditelje/bake/čuvalice koji nisu primjereno objasnili djeci da psi ne žele dodir njihovog djeteta.
Imam frendicu koja šeće svog maltezera dok ja šećem svoje klince. Moji klinci ne doživljavaju tog psa, niti on njih, i ljubav cvate.
Čim dođe bilo koje drugo dijete, koje unatoč prijateljičinoj molbi da djeca ne diraju psa, svejedno prilaze, pas je nervozan i razdražljiv. Pa je i ona (a bome i ja često puta) u istom raspoloženju. Nije mi jasno zašto ljudi ne shvaćaju da iako pas izgleda kao plišani medo, svejedno ima pravo da ga se ne dira, ako ne želi.
ja govorim o tome da ti pas priđe i ponjuši te, ne da ti liže vrećice, gura glavu u njih, skače na tebe, gura te ili nešto slično... interakcija tipa - priđem, njuškom dotaknem hlače i odem stvarno ne bi većini ljudi trebala smetati... jer je to kao da ja prođem pored tebe i pogledam te ili se okrznemo ramenom u liftu... ja recimo pozdravljam ljude u liftu - poznam ili ne poznam ali pozdravim... tako i pas - dotakne ili čak niti ne dotakne njuškom i ode... može bilo tko mislit da je to neodgojeno ili nepristojno ali nije protuzakonito i time se ne ugrožava ničija egzistencija
X
Vidi se da voliš svog psa voli, ali i razumiješ što to znači imati životinju u kući. To, na žalost, ne razumiju oni koji misle da će razigrano štene vječno ostati štene, pa ga onda ostave kraj ceste "kad im se izmodira", ali i oni koji ga idealiziraju i misle da imaju pravo nametati drugim ljudima svoje životne navike, odnosno navike svoga psa.
Sjećam se, kad sam bila klinka, jedan je naš pas izgrizao našu susjedu, u našem dvorištu, ona je ušla, napao ju je. Do tada je bio skroz normalan, nije napadao, vidio ju je sto puta. Moj otac ga je odmah ustrijelio, tj. ustrijelio ga je naš susjed, lovac. Kakva psihološka obrada, kakva opravdanja, nije on inače takav, dobar je ko kruh. Nema toga. Pas je izgubio živce, tata isto. Mi djeca smo plakali za njim danima, i sad me stisne oko srca kad se toga sjetim, tati je isto bio bed jer mu je to bio stalni pratilac, ali to je jednostavno takva postavka u glavi, čovjek na prvom mjestu i točka.
Danas pak, ovaj naš pas, moje sveki, ali naš je, mislim, non-stop mi je tu pred kućom, maza je i beba svih, a s druge strane, da nekoga ugrize, sveki bi garant išla na sud svjedočiti da se to čovjek zapravo poskliznuo i ogrebao se, da je to nemoguće da je njezin pas napravio.
Iako se on promijenio, baš ovako kako ti opisuješ, prve godine života nikad zalajao nije, nije ni znao lajati, kad bi i probao, ispustio bi neki jadni, smiješni glas. No, kako je stario, točno vidim tijek njegova razvoja i popuštanja osjeta i živaca. Prebolio je jednu tešku bolest koja mu je oštetila vid i jedva nešto vidi. Nas ne prepoznaje kad izlazimo iz auta, odmah kreće lajati ko luđak dok mu se ne obratimo, onda stane.
Laje na sve živo, a kako je velik, stvarno djeluje zastrašujuće.
Maltretirati ljude sa strane, koji nemaju veze s tim psom, da razumiju njegov karakter i njegove potrebe (koji ionako nije isti jučer, danas i sutra) i tražiti od njih da se njemu prilagođavaju, to je po meni i sebično i bezobrazno. I nekulturno.
inače, moj pas niti ne voli da ga nepoznati ljudi na cesti maze, uglavnom se makne kad probaju - njoj je vrhunac interakcije to da se primakne, kratko ponjuši i ode...
čim ljudi nakon toga krenu rukom prema njoj ona se miče... i daje time do znanja da joj to ne paše...
isto tako ako vidim da ona kreće ponjušit nekog a čovjek se odmiče onda i ja nju odmaknem jer shvačam da to njemu ne paše... to je bit socijalizacije i društvene komunikacije - prepoznati na licu mjesta kome što odgovara... ne pada mi na pamet nju gurat nekom u vrećice ili kaj ja znam ako vidim na čovjeku da to neće, ali unaprijed psa natezat sa pretpostavkom da će bit problema - samo radiš traumu psu u glavi...
Dosta si stvari napisala na ovoj temi koje govore samo u prilog da uopće ne želiš razumjeti nikoga osim sebe (i svog psa). Mogla bi shvatiti da se mnogi ljudi ne žele upoznavati s tvojim psom, ne žele ni da ih njuška ni dodiruje, pa ni ovlaš, mnogi se boje, ali baš se boje i kad im se približava, a kamoli kad im krene njuškom blizu. To ti je potpuno nemoguće shvatiti?ja govorim o tome da ti pas priđe i ponjuši te, ne da ti liže vrećice, gura glavu u njih, skače na tebe, gura te ili nešto slično... interakcija tipa - priđem, njuškom dotaknem hlače i odem stvarno ne bi većini ljudi trebala smetati... jer je to kao da ja prođem pored tebe i pogledam te ili se okrznemo ramenom u liftu... ja recimo pozdravljam ljude u liftu - poznam ili ne poznam ali pozdravim... tako i pas - dotakne ili čak niti ne dotakne njuškom i ode... može bilo tko mislit da je to neodgojeno ili nepristojno ali nije protuzakonito i time se ne ugrožava ničija egzistencija
Mnogi ljudi vole pse, i u nekom drugom kontekstu bi se s njim rado poigrali i pomazili, ali jednostavno ne žele da ih se njuška bilo gdje u prolazu.
Nije istina da to svi psi obavezno rade, da baš moraju ponjuškati čovjeka u prolazu ili liftu, dapače, većina je tako odgojena da to ne radi.
Nema tu nikakvog ega. Daj shvati druge ljude.
Meni psi s vlasnikom ne smetaju, ni kad hodaju, ni kad njuškaju, smetaju mi kad bez kontrole bauljaju po cesti i napadaju, ali znam ljude koji se stvarno boje, imali su neugodna iskustva, i bilo bi u redu da se to razumije, a ne proglašava egoizmom.
Ne smeta mi da me pas slučajno okrzne, da mi mahne repom i zalaje u pozdrav, pa čak me ne bi toliko smetalo ni da me, kao što ti kažeš, dotakne njuškom i odmakne se. Ali, znamo kako pas njuška, još mi se nije dogodilo da me dotakne njuškom, okrene se i ode. To traje malo dulje od jednog malog dodira njuškom i meni osobno nije ugodno. Nije protuzakonito ni da ja tebe ponjušim u liftuja govorim o tome da ti pas priđe i ponjuši te, ne da ti liže vrećice, gura glavu u njih, skače na tebe, gura te ili nešto slično... interakcija tipa - priđem, njuškom dotaknem hlače i odem stvarno ne bi većini ljudi trebala smetati... jer je to kao da ja prođem pored tebe i pogledam te ili se okrznemo ramenom u liftu... ja recimo pozdravljam ljude u liftu - poznam ili ne poznam ali pozdravim... tako i pas - dotakne ili čak niti ne dotakne njuškom i ode... može bilo tko mislit da je to neodgojeno ili nepristojno ali nije protuzakonito i time se ne ugrožava ničija egzistencija
pa upravo sam to i napisala - ako vidim da čovjek neće onda maknem... shvaćam ja da neki to ne vole i uvažavam... ja pričam o tome da unaprijed psa odvlačiš od svakog čovjeka s pretpostavkom da će bit problema...
također sam napisala da se većinom takve stvari niti ne događaju - pas prolazi pored ljudi bez da ih uopće doživljava...
da, mislim da nas, koji sa sobom na odjeći nosimo miris drugog psa, više žele pronjuškati, ne zbog nas nego zbog tog drugog psa
Iznad si napisala doslovno ovo :
ako netko ima nešto protiv da ga ona ponjuši - ne zamaram se s tim jer mi je to u rangu da im niti ja ili moje dijete ne smiju prići - suludo.
Dakle, ja sad ne razumijem do kraja tvoj stav, moraju li svi oko tebe bespogovorno prihvatiti da ih tvoj pas njuška ili ne.
a jel smijem ja onda ljudima u tramvaju vikat da poštuju moj osobni prostor u pol 5 popodne kad je gužva? šalim se ali probaj povuć paralelu... većina ljudi, pa tako i ja poštuje nečiji osobni prostor jer smo tako naučeni ali nečeš raditi dramu ako jednom netko u taj prostor uđe i pozdravi te... jer pas to radi njuškanjem - pozdravlja...Ne smeta mi da me pas slučajno okrzne, da mi mahne repom i zalaje u pozdrav, pa čak me ne bi toliko smetalo ni da me, kao što ti kažeš, dotakne njuškom i odmakne se. Ali, znamo kako pas njuška, još mi se nije dogodilo da me dotakne njuškom, okrene se i ode. To traje malo dulje od jednog malog dodira njuškom i meni osobno nije ugodno. Nije protuzakonito ni da ja tebe ponjušim u liftu
i opet ponavljam - ako vidim na tebi da to ne želiš onda to neću niti dopustiti... obećajem
Pazi, napisala sam da ne želim da mi nečiji pas ulazi u moj osobni prostor bez potrebe. Naravno da postoje situacije kada je nemoguće poštovati nečiji osobni prostor - gužve u tramvaju, koncerti, redovi u trgovinama i sl. Mada, ni tada mi se nije događalo da me netko njuši, eventualno me znao pipnuti koji manijak u tramvaju i to smatram u najmanju ruku nepristojnim. Kao i to da me njuši nečiji pas uz dozvolu vlasnika (ne i moju dozvolu).a jel smijem ja onda ljudima u tramvaju vikat da poštuju moj osobni prostor u pol 5 popodne kad je gužva? šalim se ali probaj povuć paralelu... većina ljudi, pa tako i ja poštuje nečiji osobni prostor jer smo tako naučeni ali nečeš raditi dramu ako jednom netko u taj prostor uđe i pozdravi te... jer pas to radi njuškanjem - pozdravlja...
i opet ponavljam - ako vidim na tebi da to ne želiš onda to neću niti dopustiti... obećajem
ajde da nacrtam - ide čovjek prema nama, moj pas ga odluči pozdraviti, ja se ne obazirem, ALI - ako čovjek stane u nevjerici, počne se izvijat da se makne ili neki sličan pokret kojim mi jasno daje do znanja da ga je strah, da mu je neugodno, ili kaj već - onda maknem... jel sad jasnije?
ali ovako - ide čovjek prema nama, moj pas ga odluči pozdraviti, ja se ne obazirem, pas ponjuši i ode, čovjek počne glasno prigovarat i negodovat kao da mu se ne znam što dogodilo - za takve ljude sam rekla da me nije briga...
neće ti se niti dogoditi da te njuše u tramvajuosim ako naletiš na nekog iz ludnice
njušenje je pozdravljanje i to tako treba shvatiti, a ne kao njušenje njušenje... a da te netko pozdravi u tramvaju to bi ti se moglo desiti... ili da ti se nasmješi a ti mu uzvratiš osmjehom... a čovjeka niti ne poznaš...
A meni je neprihvatljivo da se ja moram izmicati ili da moram izmicati svoju djecu od nekog čovjeka ili psa ( jasno je da ne govorim o tramvaju). Ako je vama normalno da vas drugi ljudi ili psi diraju ili njuše, ne vidim kako je to postalo normalno. Jednostavno, ne razumijem da sam ja dužna svojim ponašanjem pokazivati da mi ne paše nešto što je zadiranje u intimu. To mi je kao da mi susjed može zavirivat u poštanski sandučić ako ga ja nisam zamolila da to ne radi. Čini mi se normalni da se interakcija među nepoznatima događa kad jedna strana pokaže da ju želi, a ne uvijek kad druga strana nije pokazala da ju ne želi. Ne bojim se ni pasa ni ljudi, ali postoje psi koji grizi i ljudi koji kradu, pa ne vidim zašto bih ja konstantno trebala raditi probir u svojoj glavi...
al ajde da se vratimo na temu - dakle pas mora bit na lajni i pod kontrolom stalno, ako je u dvorištu onda je dvorište zatvoreno i nema što izlaziti van bez pratnje vlasnika...
sve ostalo je za inspekciju i prijavu
pa jedna strana i je pokazala da želi interakciju... i dok druga strana ne odgovori na zahtjev ova prva strana ne zna da li ju druga želi ili ne želi, jel tak?
kad si ti upoznavala muža - hipotetska situacija - on je želio tebe upoznat i prišao ti je, ti si napravila probir u svojoj glavi i odlučila da nije lopov i da ga želiš upoznati... i desila se pozitivna interakcija...
svaki dan radimo probire u glavi i to je normalan dio života, ne kužim u čemu je problem...
a ako je prolazak psa ili čovjeka pored tebe sa određenom interakcijom u prolasku zadiranje u intimu onda bi trebali malo pobliže definirati intimu
mislim da se izgubila ona granica između pasa koji skaču na svakog, ližu i love za ruke i pasa s kojim se mimoiđeš na cesti pa te pošnjofa jer eto psi imaju nos i koriste ga.
prvo je neodgojeni pas neodgojenog vlasnika ili mladi pas kojemu je još uvijek cijeli svijet jedno prekrasno mjesto za druženje.
drugo je normalno i ljude kojima to smeta fali daska u glavi.
imala sam obje situacije. moj mužjak dok je bio štene je naprosto obožavao djecu. išli smo svaki dan u isti parkić i tam je bila neka dječja ekipa koja se s njim igrala i koja ga je obožavala (i on njih). jedan dan je došla neka mlada mama s djetetom koje je učilo hodati, ovaj se zaletio i pošnjofao djete. kak se malenom to nikako nije dopalo briznuo je u plač. ja sam naravno poletjela za psom, odmah ga uklonila i ispričala se ženi. u tom parku su inače svi psi pušteni - nije niš posebno ograđeno za djecu.
druga situacija je bila kad sam na tramvajskoj stanici išla kupiti pecivo na kiosk. vračala sam se s pesima iz šetnje. stali smo u red do neke gospođe. kuja joj je pošnjofala ruku na što se ova krenula histerično derat na mene da od kud mom psu pravo da ju šnjofa!?! halo???? živimo u gradu, netko će te prije ili kasnije pošnjofati, jedna cura iz moje srednje je povratila na neku tetu u tramvaju. ak ti smetaju kontakti koji su u urbanoj sredini neizbježni onda odi živi na brdo!
i nije pas isto što i čovjek, ali pas definitivno nije skupina instinkata, beštija ili nepredvidiv stvor koji se ponaša kak ga je volja. pogotovo ne gradski psi koji nisu teritorijalno vezani za neko dvorište ili neki pas na lancu.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom