A meni je neprihvatljivo da se ja moram izmicati ili da moram izmicati svoju djecu od nekog čovjeka ili psa ( jasno je da ne govorim o tramvaju). Ako je vama normalno da vas drugi ljudi ili psi diraju ili njuše, ne vidim kako je to postalo normalno. Jednostavno, ne razumijem da sam ja dužna svojim ponašanjem pokazivati da mi ne paše nešto što je zadiranje u intimu. To mi je kao da mi susjed može zavirivat u poštanski sandučić ako ga ja nisam zamolila da to ne radi. Čini mi se normalni da se interakcija među nepoznatima događa kad jedna strana pokaže da ju želi, a ne uvijek kad druga strana nije pokazala da ju ne želi. Ne bojim se ni pasa ni ljudi, ali postoje psi koji grizi i ljudi koji kradu, pa ne vidim zašto bih ja konstantno trebala raditi probir u svojoj glavi...