Moj sin je iste dobi ko tvoj a na igru mu često dolazi prijatelj, godinu stariji od njega. Nikad ih ne zabavljam, igraju se sami. najčešće vani a ako je ružno vrijeme onda sami nađu nekakvu zanimaciju kući, maštoviti su i to im nikad nije bio problem. Nekad sa igračkama, nekad na nintendu wii, nekad izvode vratolomije..stvarno im nikad nije dosadno. meni je veći problem što moj sin nikad ne želi ići kod njega, jedino ako smo mi s njim, sam neće, iako su njegovi roditelji naši prijatelji, poznaje ih jako dobro, sve štima ali neće u ničiju kuću sam. To poštujem ali mi nije jasno