pozdrav drage devojke....ja sam neko ko evo vec duze nista nije napisala, a inace nisam nesto puno ni na forumu pisala jer smo mi to sve brzo odradili i odlucili....
Bili smo na donaciji i iz drugog puta, zaledjenog embriona dobili najlepsu devojcicu na svetu. Ja nemam reci i jednostavno ne mogu da objasnim koliko se nesto lepo desava u zivotu i ne da smo doneli ispravnu odluku nego evo muz me nagovara i na drugo Ukratko radjena je Micro tese u Sarajevu kod dr Emre, nista nije nadjeno i testisi su u losem stanju, kako smo znali da bez dece ne zelimo da zivimo i ja ni u jednom trenutku nisam ocajavala, vec krenula da se suocavam sa problemom i nalazim alternativu i muzu nisam dozvolila suzu da pusti zbog toga, muz je rekao bolje onda da bude jedan bioloski roditelj nego da usvajamo i krenuli u Prag. Rekli smo samo roditeljima kojima uopste nije bilo bitno kako cemo doci do bebe samo da im je damo Devojcica se rodila u aprilu i ja vam ne mogu opisatu tu srecu prvo moju i muzevu pa tek onda svih ostlih. Recicu vam da je sa skoro osam meseci veoma razmazena i to nije mamino delo vec tatino I ako vam kaze da do sada niko nije rekao da lici na mene vec na mog muza a on sav ponosan kao paun Njih dvoje se vole najvise na svetu a ja dodjem kao neko levo smetalo koje autoriteta nema ni malo. Kada se desi trudnoca zaboravlja se na sve, a kada se beba rodi o ovoj temi se vise uopste ne razgovara
Ja sam sada malo ukratko pokusala da objasnim koliko je sada sve lepo i ako mogu nekako da pomognem tu sam