večeras opet loš ctg, slaba akcija bebe, jedan kaže odam CR drugi pa s tolikom bebom ne možemo ni očekivati jače akciju u tim tjednima. Bila prikopčana valjda 2 i pol sata i mm i ja molili pjevali pa čak i prijetili bebaču, mm npr slanjem u vosjku. Nakraju ipak čekamo sutra, ujutro odmah ponovo ctg pa uzv pa će valjda doktori skupiti glave - nekako nemam povjerenja u ova dežurstva nedeljom nav ečer u praznično doba
Čula sam sa s mojim profesorom i on kaže da nemamo kaj čekati

Ovo je već drugo ovakvo večer i koiko god bilo teško opet si nekako mislim bolje da bude još takvih i da malac raste, ali da bolje da brigu preuzmu stručnjaci....samo bi išla malo mirnmije u salu kada bi znala da je težina ipak malo veća

Nakraju sam poslala muža doma kako bi se mogla isplakati jerr se jedan pred drugim pravima hrabrim a poslije si pišemo poruke i poruke - zašto nam je lakše napisati nego izgovoriti?

Jel ću imati ja snage za sve te kušnje